Док је пре десет година највећи проблем био пронаћи посао, данас се све већи број послодаваца у Ужицу суочава са недостатком радне снаге. Подаци Националне службе за запошљавање показују да се потребе привреде мењају, а да све важнију улогу имају програми запошљавања, преквалификација и подстицаја за самозапошљавање.
На евиденцији Националне службе за запошљавање – Филијале Ужице, на дан 30. јуна 2026. године налазило се 5.846 незапослених лица, од чега су 3.284 жене. У односу на исти период прошле године број незапослених повећан је за свега 31 лице, што показује да је тржиште рада стабилно, али да су изазови данас другачији него раније.
Највише незапослених има четврти степен стручне спреме, млади до 29 година чине 16,3 одсто незапослених, док чак 43,6 одсто лица на евиденцији има више од 50 година. Највећи број незапослених је у Ужицу – 2.168, затим следе Бајина Башта, Пожега, Ариље, Чајетина и Косјерић.
Подршка за више од 200 лица
Начелник Одељења за програме запошљавања, предузетништво и додатно образовање и обуке у Филијали НСЗ Ужице Драгана Костић истиче да је током прве половине године реализован велики број мера активне политике запошљавања.
-Кроз програм субвенција за самозапошљавање одобрена су 83 захтева, док је кроз субвенције послодавцима за запошљавање лица из категорије теже запошљивих подржано 48 лица. Реализовани су и програми стручне праксе, приправништва, стицања практичних знања и обука на захтев послодаваца, а у сарадњи са локалним самоуправама кроз локалне акционе планове биће запослено или радно ангажовано још око 150 лица, наводи Костић.
Према њеним речима, циљ ових програма је да се што више младих, дугорочно незапослених, особа са инвалидитетом и других теже запошљивих категорија укључи на тржиште рада.
Привреда тражи раднике
Иако је број незапослених и даље значајан, све је више занимања за која је тешко пронаћи раднике.
-Послодавци нам се континуирано обраћају са захтевима за проналажење адекватних кадрова. У највећем броју случајева успевамо да одговоримо њиховим потребама, али код дефицитарних занимања и даље постоје изазови. Зато организујемо додатне обуке како бисмо знања и вештине незапослених ускладили са потребама привреде, истиче Костић.
Највећа потражња је за кадровима у образовању, здравству, грађевинарству, саобраћају, електротехници, као и у металској, машинској, текстилној, дрвопрерађивачкој и прехрамбеној индустрији. Недостају лекари, медицинске сестре, професори природних наука и страних језика, грађевински радници и инжењери, електричари, возачи, ЦНЦ оператери, бравари, заваривачи, столари, пекари, месари, али и кувари, конобари, шанкери, собарице, продавци и књиговође.
Од недостатка радних места до недостатка радника
Костић подсећа да се тржиште рада значајно променило у последњој деценији.
-Пре десет година највећи изазов био је недостатак радних места. Данас је ситуација потпуно другачија – све је више послодаваца који траже раднике, док је све мање кандидата за поједина занимања. Истовремено, послодавци све више користе мере Националне службе за запошљавање, што показује да оне дају конкретне резултате и за привреду и за незапослене, наглашава она.
Град издваја 12 милиона динара
Локална самоуправа наставља да подржава политику запошљавања. За реализацију мера у сарадњи са Националном службом за запошљавање, Град Ужице ове године издвојио је 12 милиона динара.
Члан Градског већа Слободан Грбић истиче да се средства користе за четири кључне мере – самозапошљавање, субвенције послодавцима, стручну праксу и јавне радове.
-Кроз комбинацију финансијских субвенција, обука и јавних радова пружамо свеобухватну подршку запошљавању. Посебан акценат стављен је на самозапошљавање и запошљавање теже запошљивих категорија, чиме се подстичу развој локалне економије и социјална инклузија, каже Грбић.
Он додаје да се мере не креирају административно, већ у сарадњи са Националном службом за запошљавање, Саветом за запошљавање, привредом, образовним установама и другим актерима локалне заједнице, како би што боље одговориле потребама тржишта рада.
Трендови као и у целој Србији
Подаци на националном нивоу показују да Србија бележи најнижу незапосленост у последњих неколико деценија, али истовремено расте проблем недостатка квалификованих кадрова. Управо тај тренд присутан је и у Ужицу, где се све више говори о потреби за преквалификацијама, стручним обукама и још снажнијем повезивању образовног система са привредом.
То је и један од главних задатака у наредном периоду – да се кроз заједнички рад Националне службе за запошљавање, локалне самоуправе, образовних установа и привреде обезбеде кадрови који ће пратити даљи привредни развој Ужица.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Ужица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“