Тропски талас погодио је Србију овог августа и не попушта данима. У селима током летњих месеци посла има на претек, од косидбе траве, балирања и плашћења сена, а рад се не прекида ни када је сунце најјаче. Навикли да се у животу не купају у свили и кадифи, кажу да су на високе температуре навикли и да је све боље од падавина и поплава. Ипак, температуре од 30 степени у хладу чине рад у пољу још тежим и врелијим.
– На селу било сунце или киша мораш да радиш 24 сата, не вреди ништа. И када си уморан нема одмора, посао мора да се заврши и то кад упекне звезда, мораш да пораниш пред зору и у кућу улазиш тек кад се смркне, немаш времена да се штитиш од „ув зрачења“ и дезинфикујеш од вируса, посао у њиви сада је на првом месту – казао је за РИНУ Радовин Мирковић из горњомилановачког села Коштунићи.
Ови сеоски горштаци навикли су на рад по врућини, од малена су на њивама и ливадама колико на свом домаћиству толико и код комшије у сеоским мобама.
– Када кренемо са тракторима по селу у колони по нас седам, завршимо њиву часком и одмах идемо код другог, било то да је косидба или жетва пшенице. Све се врши комбајном и препреке нема – присећа се Мирковић, који је био ударник на сеоским мобама.
Времена су се променила, све је мање људи на селима, а све више непокошених ливада. Сеоске мобе за млађе генерације постале су непознаница.
– Сада радим у фирми у граду, а овде на селу додајем кућни буџет, има нас много да би живели од једног прихода. Дажбине платити морамо, не можеш једно по једно јагње или прасе да продајеш из куће да би живео, већ мораш да зарадиш да би имао“, додао је Мирковић.
Извор: Рина