„На Јелениним платнима архитектура није само бетон, камен или цигла, то је простор који дише и осећа“, истакао на отварању изложбе „Урабани пејзажи сећања“, Зоран В. Цветић директор Градске галерије Ужице. Изложбу је отворила академска уметница Јелена Аранђеловић.
“Ако смо претходну изложбу Јелене Тијанић Савић под насловом “Хир душе” могли да видимо као најаву свега што је у боји заустављено, нечујних најава свих оних путовања наше душе преточених у слику, онда не би била грешка да ову изложбу Јелене Аранђеловић названу “Урбани пејзажи сећања”, назовемо путовањем кроз архитектуру времена, путовањем кроз слојеве наших биографија и успомена. Ова изложба је у својој суштини драгоцен дијалог два погледа, са једне стране су урбани пејзажи који носе дугогодишњи печат, док су са друге стране фрагментирана сећања на безимене пролазнике. Јелена Аранђеловић поклања пажњу обичном човеку, оном случајном, чију причу не познајемо али чију судбину наслућујемо. А онда на слику уноси неочекивану топлину, она зауставља тренутке наше свакодневнице бирајући напуштене просторе или празне собе у којима је присуство још увек опипљиво. Још увек постоји траг некога ко је ту боравио, волео и чекао. Овакав ликовни приступ подсећа на мисли нашег Ужичанина великог писца Љубомира Симовића, који рече да ствари имају памћење веће од људи. Баш као у његовој поезији, где обичан кућни праг или стари прозор постају чувари историје, тако и на Јелениним платнима архитектура није само бетон, камен или цигла, то је простор који дише и осећа. Било да је то анатомски прецизно насликано срце које бљесне као симбол живота или ведра атмосфера дворишта, ови простори престају да буду куће они постају заједички део свих нас. Тако се пред нама рађају нови несвакидашњи светови у којима више нема поделе на познате и непознате, већ постоји само заједничка прича забележена у архитектури наших душа”, истако је Цветић.
Уз захвалност на подршци ауторка изложбе Јелена Аранђеловић позвала је Ужичане да погледају све сегмете изложбе.
“Ја реконструишем урбане пејзаже уносећи у њих хумане елементе, често су то слике анонимних људи и особа које ја не знам, зато што сам пронашавши старе окачене фотографије решила да их преобличим и да им дам други живот, тако да та сећања попримају ново обличје. Све што је напуштено, одбачено, испуштено од круга времена ја уобличавам и тиме удахњујем други живот и зато ми је јако битно да у раду стално експериментишем”, нагласила је ауторка изложбе.
Jeлeнa Aрaнђeлoвић je диплoмирaлa сликaрствo 2003. гoдинe нa Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду, гдe je мaгистрирaлa и дoктoрирaлa. Студирaлa je нa Ecole Nationale Superieure de Beaux art у Пaризу, кao стипeндисткињa Aмбaсaдe Фрaнцускe. Дoбитницa je стипeндиja Крaљeвинe Нoрвeшкe и Фрaнцускoг културнoг цeнтрa, a тoкoм студиja и стипeндиje зa тaлeнтe Фoндa Рeпубликe Србиje.
Град Ужице