Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће данас у 12 часова потписати указ о распуштању Народне скупштине и одлуку о расписивању ванредних парламентарних избора, који ће бити одржани 25. октобра. Биће то 11. ванредни избори од увођења вишестраначја.
Ванредни избори уследиће мање од три године после претходног парламентарног гласања, одржаног 17. децембра 2023. године.
Претходно је Влада Србије, на седници 7. септембра, усвојила образложени предлог за распуштање парламента и проследила га председнику Републике.
Зашто се одржавају ванредни избори?
Редовни парламентарни избори били су очекивани крајем 2027. године, али ће грађани на биралишта изаћи више од годину дана раније.
Одлука долази после дужег периода политичких и друштвених тензија, укључујући студентске и грађанске протесте који су уследили после трагедије на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године.
Премијер Ђуро Мацут образложио је предлог за распуштање парламента потребом да се кроз изборе смање друштвене тензије и грађанима омогући да се изјасне о будућем политичком правцу земље.
Једанаести ванредни избори од увођења вишестраначја
Биће то 15. парламентарни избори у Србији од увођења вишестраначког система, а 11. ванредни.
Од 2012. године ванредни парламентарни избори одржани су 2014, 2016, 2022. и 2023. године, док су редовни парламентарни избори одржани 2012. и 2020. године.
Предстојећи избори биће посебно занимљиви и због чињенице да ће се одржати мање од три године након последњег парламентарног гласања.
Како је Србија гласала 2023. године?
На парламентарним изборима одржаним 17. децембра 2023. године највише гласова освојила је листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ — 1.783.701 глас, односно 46,75 одсто, што је донело 129 посланичких мандата.
На другом месту била је листа „Србија против насиља“, са 902.450 гласова, односно 23,66 одсто, и 65 мандата.
Листа „Ивица Дачић – премијер Србије“ освојила је 249.916 гласова, односно 6,55 одсто, и 18 мандата.
Коалиција НАДА добила је 191.431 глас, односно 5,02 одсто и 13 мандата, док је листа „МИ – Глас из народа“ освојила 178.830 гласова, 4,69 одсто и такође 13 мандата.
Укупно је у Народну скупштину ушло 10 изборних листа, укључујући и листе националних мањина.
Од укупно 6.500.666 уписаних бирача, на изборе је изашло 3.815.007 грађана, односно 58,69 одсто.
Шта ће бити највећи изазов за странке?
Пред политичким странкама, коалицијама и другим учесницима изборног процеса сада је кратак период за припрему изборних листа, кандидата, програма и кампање.
Предстојећи избори биће важан тест за све политичке актере.
За владајуће странке избори ће показати да ли су успеле да задрже подршку бирача после периода великих друштвених потреса. За опозицију ће најважнији задатак бити да своју подршку преточи у изборне гласове и посланичке мандате.
Бирачи ће одлучивати између различитих политичких понуда, а резултат избора показаће да ли ће постојећи однос снага бити потврђен или ће доћи до промена.
Једно је сигурно — Србију очекује нови велики политички тест, а 25. октобар донеће одговор на питање коме ће грађани указати поверење за наредни сазив Народне скупштине.
Огласна табла