Преображење Господње је догађај описан у Јеванђељима Новог завета, током којег је Исус Христ постао као светлост. Православни верници га славе 19. августа, а ове године пада у среду.
Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава сина божијег. Једнога дана, треће године проповеди на земљи, Исус на молитву поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор.
Док се молио, његово лице се измени и засија као сунце, а одећа постаде сјајна и бела као снег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.
На икони Преображења представљен је Исус Христос на гори у белој одећи, окружен светлошћу, са Илијом и Мојсијем. Док их благосиља из њега се шири светлост. На десном врху стоји Мојсије и држи таблице Закона, на левом пророк Илија. Испод планине леже тројица ученика, Петар, Јаков и Јован.
Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Верује се да се, уочи празника, на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.
Преображење увек пада у време Госпојинског поста. Иначе је овај пост јако строг и углавном је на води, али је на празник Преображења дозвољена риба на трпези.
У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим местима одржавају се вашари.
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија, те се тако сматра да се на сутрашњи дан завршава лето. Верује се такође да се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Купање у рекама
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.
У народу се слави Преображење као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и време постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промене у природи настала је у народу изрека: „Преображење је, преображава се и гора и вода“. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
Жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити.
Према распрострањеном веровању, на овај дан се не ради, такође, на овај дан не треба преко дана ленчарити и спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив.
Није добро ни да неко плаче јер ће плакати целе године, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Али оно што обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе.
На овај дан се строго пости, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви. Црквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије.
Верује се да ако је на овај дан лепо време, следеће године неће бити добра летина.
Извор: Еспресо