На подручју данашње Висибабе код Пожеге налазило се значајно римско насеље, које је, према археолошким и историјским тумачењима, имало улогу административног, трговачког и занатског средишта овог дела римске провинције Далмације. Бројни археолошки налази сведоче о животу у античком периоду, док велики део овог наслеђа и даље чека на систематска истраживања и адекватну презентацију.
На свега неколико километара од центра Пожеге, у селу Висибаба, налази се једно од највреднијих археолошких подручја западне Србије. На први поглед, ово је мирно пожешко село, препознатљиво по плодном земљишту, пољопривреди и вредним домаћинима. Међутим, његова прошлост крије причу о времену када је овим просторима пролазила римска цивилизација, остављајући за собом трагове урбаног живота, архитектуре, трговине и културе.
Археолошка истраживања показала су да се на подручју данашње Висибабе налазило значајно античко насеље, које се у научној литератури повезује са римским муниципијумом Малвесатијумом (Муниципиум Малвесатиум). Сматра се да је реч о важном административном, привредном и занатском средишту, чији је утицај обухватао шире подручје западне Србије.
Присуство Римљана на овом простору датира из периода краја старе ере, док је снажнији процес романизације започео током првог века нове ере. Плодна Пожешка котлина, близина речних долина и повољан географски положај представљали су добре услове за развој насеља.
Шест археолошких целина сведочи о животу у антици
Археолошко наслеђе Висибабе није концентрисано на једном месту. Истраживањима је идентификовано више локалитета који представљају делове шире античке целине. Међу најзначајнијима су Блашковина, Болница, Варошиште, Весовина, Крчевина и Савинац.
На локалитету Блашковина откривени су остаци античке некрополе, односно гробља, са надгробним споменицима, постаментима и деловима камене архитектонске декорације. Посебно се издваја камени споменик са рељефним представама, који сведочи о погребним обичајима и уметничким достигнућима тог времена.
Ово откриће важно је за разумевање живота тадашњег становништва, јер надгробни споменици, натписи и други предмети пружају информације о људима који су живели на овом простору, њиховом друштвеном положају и културним утицајима.
На локалитету Болница, приликом радова на изградњи болничког објекта, наилазило се на остатке већих архитектонских целина и делове архитектонске пластике. Истраживања су указала на постојање значајних грађевинских структура, док су на другим локалитетима откривени остаци објеката и покретни археолошки материјал.
Налази који откривају свакодневни живот старих Римљана
О значају античког насеља сведоче и бројни предмети пронађени током археолошких истраживања. Керамичко посуђе, оружје, укоснице, игле и други предмети представљају драгоцене доказе о свакодневици људи који су овде живели.
Они указују да живот у античкој Висибаби није био ограничен само на основне потребе. Постојање различитих предмета за домаћинство, личну употребу и занатску производњу говори о развијенијим облицима друштвеног и привредног живота.
Део пронађеног археолошког материјала чува се у Народном музеју у Ужицу, где представља сведочанство о богатом античком наслеђу пожешког краја.
Наслеђе које чека нова истраживања
Археолошка истраживања у Висибаби обављана су током друге половине 20. века. Значајнија рекогносцирања терена спроведена су 1970. године, док су током 1982. и 1987. године реализована археолошка истраживања и сондажна ископавања. Заштитна истраживања на локалитету Савинац обављена су 2001. године.
Иако су открића потврдила постојање значајних античких грађевинских целина, велики део подручја није у потпуности истражен. На појединим местима очуваност археолошких остатака отежана је каснијим интервенцијама и променама на терену.
Висибаба је препозната као непокретно културно добро – археолошко налазиште од великог значаја. Заштита овог простора подразумева контролу радова на археолошким целинама, спровођење истраживања и очување откривених остатака.
Међутим, поред заштите, посебан значај има и њихова презентација јавности. Управо би уређење и представљање археолошког наслеђа могли да допринесу већој препознатљивости Висибабе, али и развоју културног и археолошког туризма у Пожеги.
Висибаба је зато много више од села у близини општинског центра. Она представља простор у коме се сусрећу савремени живот и трагови далеке прошлости, а њено археолошко наслеђе сведочи о значају пожешког краја у временима када су овим просторима управљали Римљани.
Историја овог места још није у потпуности испричана. Велики део његових тајни и даље се налази испод земље, чекајући нове истраживаче да открију приче о људима, насељима и цивилизацијама које су пре готово две хиљаде година оставиле неизбрисив траг у западној Србији.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Пожега. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Огласна табла