Летње рачунање времена у Србији и земљама Европе престаје у недељу 26. октобра када се часовници враћају један сат уназад, са 3.00 на 2.00.
У Србији је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983, у складу с одлуком ЕУ, пре свега ради очекиване економске користи – бољег функционисања јединственог тржишта, транспорта и комуникација, индустрије.
ЕУ је, међутим, одлучила да због изостанка веће користи од тога, 2021. године одустане од померања сатова два пута годишње, препуштајући чланицама да одлуче да ли ће тада трајно усвојити „летње“ или уобичајено – „зимско“ рачунање времена.
Државе чланице ЕУ вратиће и ове јесени часовнике за један сат унатраг, јер нису постигле сагласност о предлогу Европске комисије од пре три године да се укине сезонско померање сата последње недеље у марту, односно у октобру.
Предлог је 2019. подржао Еворопски парламент, али треба да га усвоје државе чланице.
Европски министри саобраћаја одлучили су у децембру 2018. да одложе одлуку о укидању сезонског померања сата до 2021. али се након тога ништа није догодило по том питању.
Одлука о томе хоће ли нека држава чланица узети као трајно летње или зимско време зависи од њеног географског положаја, па договор о предлогу ЕК неће бити једноставан.
У ЕУ постоје три временске зоне и највећа је средњеевропска, од Пољске на истоку до Шпаније на западу.
Када би све земље из те временске зоне трајно прешле на пример на летње рачунање времена, у Шпанији, Белгији, Холандији, Данској зими би сунце излазило тек средином преподнева, а на северозападу Шпаније око 10 сати.
У случају да узму зимско као трајно време, сунце би на истоку Пољске излазило у три сата ујутро, у Варшави у 3.15, а у Берлину у 3.44.
С друге стране, када би земље на западу и северу континента ушле у западноевропску временску зону, што би било природно, настале би нове компликације, јер би на пример Француска и Немачка спадале у две различите временске зоне.
Извор: Бета
