Иако су вешти на интернету, млади често нису свесни опасности.
Светски је дан детета. Чак 95 одсто деце у Србији свакодневно користи мобилни телефон, што је више од европског просека, показало је истраживање „Деца Европе на интернету“.
Готово трећина бар једном месечно доживи узнемиравање на мрежама. Забрињава и то што свако пето дете о непријатностима које доживи не разговара ни са ким.
Колико суров зна да буде виртуелни свет, осетили су многи основци. Сукобима у реалном животу обично претходе увреде, понижавања, па и претње на друштвеним мрежама.
Мила Бојанић, ученица седмог разреда ОШ „Лазар Саватић“, каже да понекад из неке љубоморе желите некога да понизите, не знате на који начин, и онда то иде све преко друштвених мрежа.
Дуња Спасић, ученица осмог разреда, наводи да воле да се доста шале и да се дешавало да то некога баш повреди.
Њена другарица из одељења Неда Костовић објашњава да понекад неко не воли неку особу из неких разлога, и онда ту почну да се вређају.
– Онда овај други почне да враћа то, понекад и не, него остане тих и буде тужан у себи – каже Неда.
Неке школе забраниле коришћење телефона
Због тога што су деца дружење и разговоре с другарима заменила животом у дигиталном свету, у школи “Лазар Саватић” одлучили су да забране коришћење мобилних телефона док су у школи.
Директор школе Горан Петровић истиче да откад су донели ту одлуку, бар нису имали пријављен ниједан проблем у вези са злоупотребама мобилних телефона.
– А било је и дечака и девојчица који су имали проблеме, чије су слике, фотографије, злоупотребљаване – наводи Петровић.
Из жеље да буду примећени или из досаде, млади на мрежама некада деле туђе садржаје, често без свести о томе колику штету тиме чине, указују стручњаци.
Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету, објашњава да је веома брзо и лако заправо неку поруку скриншотовати и проследити целој школи.
– Од фотографије направити неки мим или направити посредством вештачке интелигенције неки снимак који јесте непримерен. Деца немају развијену свест да на такав начин чине бол – упозорава Јонев.
Лични подаци заувек остају у дигиталном простору
Иако су вешти на интернету, млади често нису свесни опасности. Апликације попут Инстаграма, Снепчета или Вотсапа прикупљају њихове податке – који заувек остају у дигиталном простору.
Професорка Добринка Кузмановић указује да дигитално окружење није дизајнирано да заштити приватност, сигурност и добробит деце и младих.
– Ви имате бескрајно скроловање, аутоматско пуштање садржаја, персонализоване огласе, циљано оглашавање – то може имати последице по психолошко функционисање деце и младих – наглашава Кузмановић.
Док не сазри свест о томе да је добробит деце изнад профита компанија, озбиљан задатак је пред родитељима и школом – да ограниче и контролишу шта деца раде на интернету и колико времена ту проводе.
24седам.рс

