Када се говори о проблему недостатка кадра у просвети и о незаинтересованости младих да раде у школи, као главни разлог наводи се – финансијски аспект посла. Наставничке плате јесу мале, а примања негде око просека имају само они са седмим степеном стручне спреме и солидним радним стажом. Међутим, када се узме у обзир и то да смерови за нека од најплаћенијих занимања у средњим школама остају празни, онда не можемо са сигурношћу тврдити да су лоша примања разлог што млади беже од просвете. Јер, подаци јасно кажу, беже и од заната где су примања и троструко већа него у учионици. Ствар је, пре, у условима рада.
Како пише Еуронеwс, за веће послове, попут реновирања купатила, на водоинсталатера, електричара, керамичара чека се месецима. Без заказивања данас је немогуће отићи код фризера, аутомеханичара. Све су то дефицитарна занимања, где се добро зарађује. Према подацима Инфостуда послодавцима је прошле године било најтеже да нађу раднике на позицијама попут механичара, фризера, пекара, металостругара, столара и водоинталатера.
За те позиције били су спремни да понуде и велике зараде. Фризерима и пекарима 200.000 динара, механичарима 240.000, а за водоинсталатера је понуђена зарада у износу од чак 250.000 динара. То је скоро дупло већа плата него лекара у домовима здравља, наставника у школама.
Ипак, ретко ко се одлучује да после завршене основне школе упише занат. Примера ради, у Грађевинској школи на Звездари раније је постојао смер за водоинсталатера, али како годинама уназад није било заинтересованих кандидата, он је избачен са листе за упис.
Слично је и са зидарима, тесарима, армирачима. На смер који обједињује та три заната – Оператор основних грађевинских радова у Грађевинској школи прошле године пријавила су се само два кандидата. Школа је те кандидате морала да пребаци на друге смерове. Грађевинска индустрија бележи највећи раст у Србији, а у овом моменту недостаје око 30.000 мајстора свих профила, али млади нису заинтересовани за те послове.
Истраживања Инфостуда су показала да су млади незаинтересовани да уче занат и кроз неформално образовање.
“Када разговарамо са водоинсталатерима, аутомеханичарима од њих добијемо повратну информацију да млади нису заинтересовани да дођу да уче занат уз мајсторе, као шегрти, кроз неформално образовање”, појашњава Милош Турински из Инфостуда.
Раде Зејак, директор Грађевинске школе на Звездари каже да ни сигуран посао и добра плата нису довољна стимулација за родитеље да усмере децу ка занатима.
“Сви би хтели за своју децу лагодније радно место, где су заштићени од спољних услова – ветра, кише, хладноће, сунца. Ми се као школа максимално залажемо да обезбедимо стипендије, кредите за децу. Међутим, то није била довољна мотивација”, каже он за Еуронеwс Србија.
Зелена учионица
