
Управо начин производње електричне енергије у Србији је један од кључних разлога зашто електрична возила тренутно нису „зелено“ решење у пуном смислу речи. Ево зашто:
1. Србија се и даље ослања на угаљ
-
Више од 65% електричне енергије у Србији долази из термоелектрана које користе лигнит (најпрљавији облик угља).
-
То значи да се велики део струје којом пуниш електрично возило заправо добија сагоревањем угља, што емитује огромне количине CO₂, као и друге штетне материје (SO₂, PM честица и сл).
Резултат: Уместо да загађујеш ваздух ауспухом, сада индиректно загађујеш ваздух емисијама из термоелектране.
2. Ниска ефикасност и висок губитак у систему
-
Старе термоелектране у Србији имају ниску ефикасност (30–35%), а губици у преносу струје су већи него у многим земљама ЕУ.
-
Када укључимо све губитке од производње до пуњења возила, укупна енергетска ефикасност електричног возила може бити слична као код модерног дизела или бензинца.
3. Недовољан удео обновљивих извора
-
Србија има скроман удео обновљивих извора (хидро, солар, ветар) — мање од 30%.
-
Уместо да се нова потражња за струјом (због ЕВ) покрије из чистих извора, она ће највероватније довести до већег рада термоелектрана.
4. Време пуњења = вршна потрошња
-
Ако велики број људи пуни возила после посла, то ће се дешавати у периоду највеће потрошње (17–22ч).
-
У тим сатима мрежа је већ оптерећена, што значи да би морала да се активира додатна производња из угља како би се задовољила потражња.
Пример за поређење:
Ако пуните ЕВ у Србији ноћу струјом из термоелектране, то возило:
-
емитује више CO₂ по километру (индиректно) него модерни хибрид или дизел у реалним условима.
-
При томе нема директне емисије у граду (што је плус), али глобално не смањује загађење климе.
Шта је потребно да ЕВ буду стварно „зелена“ у Србији?
-
Већи удео соларних и ветроелектрана
-
Модернизација мреже и смањење губитака
-
Постепено гашење термоелектрана и прелаз на чишће изворе
-
Стимулација „паметног пуњења“ ван вршних сати
Фото: unsplash.com
Огласна табла


