Бинџујете ли серије или мисилите да је то кринџ? Можда сте морали да објасните свом детету шта треба да уради када кажете постави софру. Свакодневно смо сведоци чињенице да две генерације могу да говоре истим језиком, а да се уопште не разумеју.
Порфесори српског језика кажу да све више ђака не зна значење појединих речи у народним песмама.
„Када радимо народну књижевност често морамо да преводимо са српског на српски, извлачимо те непознате речи. Мада морам признати, да поред оних архаизама и историзама који се везују за тај историјски период, речи које ми и даље користимо, а мало имају тог архаичног, њима су далеке. Рецимо не знају шта је будак, не знају шта значи благосиљати, моба, прести, вести“, наводи Тамара Каримановић, професорка српског језика и књижевности.
„У свакодневном говору и разговору са родитељима приметила сам неке речи које први пут чујем. На пример као софра који је сто за којим се руча и на пример да телалити значи објавити што ми је било веома специфично“, каже Милица Миловановић, ученица VII разреда.
На сличне проблеме наилазе чак и ученици Филолошке гимназије.
„Скоро ми се десило да ми је баба рекла да сам ‘ћутуче’ и ја стварно нисам чула за то. Онда ми је она после објаснила да је то као будала или немирно дете и то ми је баш било слатко и волела бих да се користе и данас тако неке речи“, каже Ана Стојановић, ученица IV разреда.
„Мени је највећи шок био када сам чула да моја мама користи реч ‘гиље’ и онда сам ја у ствари схватила да сам то чула негде са стране и мислила сам да је то наша реч. Али испоставило се да су они то користили у њихово време и да је то исто и за патике“, напомиње Милица Драгосавац, ученица IV разреда.
„Често по песмама, на пример оним старијим неким, већ мора да се гледа у речник пошто на интернету јако слаба објешњена дају, неправилна углавном. То су они стари турцизми – пенџер, астал, дерт, хајир, мезарије, мазар и тако даље“, каже Филип Љубичић, ученик IV разреда.
„Ја бих рецимо изабрала реч ‘ћирилизација’, она ми се баш допада, јер мислим да такође доста сведочи о томе и шири можда свест о томе колико треба да негујемо оно што је код нас јединствено, а што апсолутно изумире поготово утицајем наше генерације”, сматра Анђела Николић, ученица IV разреда Филолошке гимназије.
Дедоларизација, бленталитет, гасирати, флекс, кринџ само су неке од речи са листе популарних и најчешће коришћених нових речи које су ушле у српски језик.
Једно је сигурно, не треба превише „овертинковати“, већ језик треба чувати.
„Јако је битно чувати језик, јер као што је Стефан Немања рекао у свом завештању, народ који изгуби своје речи, то је као да је нестао, да га нема и он више није народ“, наглашава Милица Миловановић.
АУТОР:ЈЕЛЕНА БАРАНИН
