Никад више новца у буџету за пољоприведу, изјавила је министарка пољопривреде Јелена Танасковић.
Ребалансом буџета који је у уторак пред посланицима парламента, пољопривреди одлази додатних 34 милијарде динара, тако да ће буџет бити тежак рекордних 114,4 милијарде динара, што је седам одсто укупних пословних прихода.
Министарка наглашава да све субвенције за које је до сада расписан јавни позив биће исплаћене током септембра. Она додаје да контроле на терену на основу којих је установљено да постоје газдинства која су се пријавила за субвенције, а да се не баве пољопривредом, неће зауставити исплату субвенција. Неће се чекати да се обави контрола како би се субвенција исплатила. Сви ће, примера ради, добити добити сувенцију по хектару, али они који су се лажно пријавили да обрађују земљу, а контролом се утврди да нису заболи мотику, новац ће морати да врате у државну касу, рекла је она за РТС.
Додала је да нема застоја у исплати субвенција и да ће сав новац који је у буџету министарства бити утрошен до краја ове године.
Чињеница је да је и пре ребаланса, висином буџета држава показала опредељење везано за пољопривреду. Како је највећи део државног новца намењен субвенцијама, јасно је да су давања пољопривредницима у фокусу. Министарка каже да су 114,4 милијарде у буџету историјске.
Танасковић је гостујући на РТС навела шта је све током ове године одобрено, увећано и промењено, а што се сада формализује кроз ребаланс.
Хектари – повећање са 9.000 на 18.000 динара.
Млеко – повећање по литри млека са 10 динара од прошле године на 19 динара. Први квартал је већ исплаћен, други кренуо у четвратак и исплата је при крају.
Давања по грлу (краве) – повећано је са 25.000 на 40.000 динара.
Давања за крмаче – повећано са 15.000 на 18.000 динара.
Одводњавање – газдинства ове године учествују са 50 одсто, а следеће године бесплатно наводњавање.
Зелени дизел (гориво за пољопривреднике) – поврат за гориво које буду куповали од целих 50 динара по литри горива.
Субвенције за руже – потпуна новина међу давањима за коју су били захтеви и министарство је и ову ставку уврстило у давања.
Пуштене су субвенције за стеоне јунице –износ је повећан са 140 на 170 хиљада динара.
Значајна промена у односу на пређашње године је и да се субвенције исплаћују у години у којој је и расписан јавни позив за њих. Исплата за субвенције креће по објављивању јавног позива, а не месецима после.
Од 354 исконтролисане парцеле 280 има неправилности
Међутим, новина од ове године је и контрола давања. Да ли новац грађана и државе иде у руке оних који заиста раде и баве се пољопривредом. Цео овај процес је транспарентан. Резултат неће бити само смањење корупције. Држава је ушла у трећу недељу контрола ко се преко еАграра пријављивао за субвенције и добијао новац, а да се не бави пољопривредом. Овим ће се направити јасна разлика и подвући црта између оних који злоупотребљавају новац намењен ратарима, сточарима…
– До сада су 354 парцеле већ исконтролисане и то је 320 газдинстава. У 280 има неправилности. Посреди су такве неправилности да нико не може да каже забуна или грешка. Неправилности које смо провером установили су такве да је јасно да то нису пољопривредници. То су људи који годинама пријављају да обрађају парцеле, а на њима се налази шума која није ове године израсла, објекат… То нису обрадиве парцеле и то годинама уназад. Нема потребе за замену теза и наводе случајна грешка јер стање на терену сведочи да то није случај. Сви пољопривредници су подржали провере – истиче министарка Танасковић.
Како додаје у кол центру министарства буде и преко 2.000 позива и пријава пољопривредника за оне који годинама узимају новац, а да се не баве пољопривредом. Судећи по разговорима које имају са људима из министартва пољопривредници желе да се да се то разреши и ишчисти како би субвенције добијали они који заиста обрађају.
– И онда има смисла да причамо о давањима, о повећањима. На крају сав тај новац је намењен правим пољопривредницима. Важно је подвући црту откривањем лажних пољопривредних произвођача јер тако ће се створити услови да они који заиста раде добијају и још више новца – поручује Танасковић.
Све ове провере и увођење реда у пољоприведу могући су захваљујући еАграру. Сада са ове дистанце када је еАграр заживео јасно је да је ‘добар’ део отпора приликом увођења система био управо због могуће контроле. Министарка каже да су јавни позиви ове године трајали и дуже од уобичајеног временског рока па су и продужавани, управо да би се дало време да се пољопривредници снађу у овој новини.
– Провере и контроле не заустављају субвенције. Неће се чекати да се обави контрола па да иде исплата. Сви ће добити новац, а ако се утврди неправилност, новац у државну касу ће морати да врате – истиче министарка.
Газдинства лажних пољопривредника отиће у пасиван статус на три године. Они који раде на њивама а само су навели другу културу од засејане добиће опомену инспекције да грешку исправе до краја године.
– Пољопривредницима који саде, онима који се баве пољопривредом, а само су помешали културе, добиће само опомену да исправе – каже министарка.
Заустављена афричка свињска куга
– Последње две недеље немамо ширење заразе и ако смем да кажем стало је. Удружени са свим другим секторима који су помогли да сузбијемо и заразу и панику, и нелегални транспорт, успели смо да зауставимо ширење. То је изузетно битно. На 4.002 домаће свиње је потврђена афричка куга, од тога 3.800 је угинуло. Еутаназирано је 38.000 јер то је једини начин да зауставите ширење тамо где се појави. Новац за еутаназиране животиње се редовно исплаћује пољопривредницима и фармерима који су имали ту штету. Поред тога, око 34.000 свиња је послато на клање и то је један од начина да се спасу здраве животиње са територије на коју је ушла афричка куга. Битно све ово време је било и да бранимо и спасимо велике фарме да у њих не уђе зараза – каже министарка.
Она додаје да су инспектори, ветеринари и остали који су укључени у ову борбу „гинули на терену“ и да је рад био даноноћан.
-Направили смо појасеве одбране и то је дало резултат за сада. Надамо се да ће овај талас брзо сасвим проћи, али афричка куга неће нестати. То је болест свиња за коју нема лека, она је сада ту, али је битно да је зауставимо, да немамо масовно ширење и да немамо панику међу пољопривредницима – поручује министарка Танасковић.
ЕУ није забранила извоз воћа из Србије
Пре неколико дана на граници са хрватском заустављен је товар шљива из Србије. У појединим медијима појавила се нетачна вест да је ЕУ забранила увоз воћа из Србије. Пре медија ова вест се појавила искључиво на друштвеним мрежама неименованих корисника.
Србија је у августу ове године извезла око 692 пошиљке ка земљама ЕУ, односно близу 8.000 тона воћа и поврћа, од чега су три пошиљке враћене, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Надлежне службе контролишу производе који се конзумирају на нашој територији. Извоз се контролише на граници, нагласила је министарка у разговору за РТС, а пренео је Блиц.
Извор: ГЗС/Блиц