Српска православна црква данас обележева Усековање главе Светог Јована, који је у нашем народу познат и као Свети Јован или Јован Главосек.
Празник је веома значајан и проводи се у молитви, уздржавању и строгом посту. Не ради се ништа од тешких послова, ни на њиви, ни у кући.
Наиме, Свети Јован је погубљен на наговор Иродијадине кћери Саломе која је, како каже предање, својом заводљивом игром „седам велова“ успела да измами царско обећање. По налогу Иродовом, Свети Јован је посечен, а његову главу је Салома на тањиру донела царици Иродијади.
Према православним обичајима, на дан када се обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља практикује се суви пост. Верује се да не ваља ни јести, ни пити ишта црвено, јер то подсећа на проливену крв. Данас не ваља узимати нож у руке. У неким крајевима води се рачуна и да деца никако не једу црвено воће и поврће, парадајз, црвене јабуке.
Такође се верује да на овај празник не треба јести ништа из тањира, нити са тацне. Важно је избегавати рад, како напољу, тако и у кући. Такође, у неким крајевима је добар дан за брање лековитог биља, а у многим местима у Србији одржавају се вашари. У источној Србији се верује да на овај дан чак треба скидати и црвени кончић са руке, који, према сујеверју, ономе ко га носи, осталим данима доноси срећу! Према овом веровању, никако не смете да оставите црвени кончић везан, јер ће вам од овог дана све „ићи наопако“.
Празновање 11. септембра установљено је због тога што је тог дана освећена црква коју су подигли на његовом гробу у Севастији цар Константин и царица Јелена. Дан Усековања хришћани проводе у молитви и строгом посту, као и у цркви на литургији.
Извор: Новости