Деца у Европи морају да имају макар један хранљив школски оброк дневно ако владе желе да реше проблем растуће стопе гојазности, да спрече хроничне болести и смање друштвене неједнакости, оценила је група стручњака.
Готово трећина основаца у Европи је гојазна, а скоро четвртина је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености.
Док многе породице све теже излазе на крај са кризом трошкова живота, учесници иницијативе Школска храна за промене (SchoolFood4Change) упозоравају да је потребно хитно предузети мере како би се осигурало да сва европска деца могу да ра чунају на најмање један здрав оброк сваког дана.
“Мислим да када кажете да свако дете треба да добије здрав школски оброк сваког дана, било да је богато, сиромашно, да живи у сиромашном крају или било где, то је минимални стандард који би имао доста смисла у Европи. То није ни лево ни десно, ни либерално ни зелено, то је заиста само паметна ствар коју треба урадити”, изјавио је Питер Дефранчески, члан четворогодишњег пројекта који финансира Европска унија.
Стручњаци у оквиру тог пројекта раде са више од 3.000 школа и 600.000 ђака у 16 градова и региона у 12 држава чланица ЕУ.
Школски оброци, према њиховом мишљењу, могу да буду “катализатори систематске промене на ширем друштвеном нивоу”.
Широм Европе постоје велике разлике у школским оброцима. Неке земље, као што су Финска, Естонија и Шведска, обезбеђују деци бесплатан оброк, док у Норвешкој и Холандији тога углавном нема.
Стручњаци истичу да треба обезбедити бесплатне оброке свој деци сиромашнијег порекла за које постоји већа вероватноћа да немају доручак.
“Због рата у Украјијии храна је додатно поскупела и неки родитељи не могу да купе одговарајућу храну за своју децу или да плате оброке у школи”, изјавио је Дефранчески, додајући да многа децу одлазе у школу без доручка.
Један од саветника пројекта Мануел Франко изјавио је да владе морају да престану да гледају на здраве школске оброке као трошак и да уместо тога треба да их посматрају као витално средство за решавање будућих здравствених криза и смањење друштвених неједнакости.
“Знамо да ће дугорочно гледано одрасли који имају лошу исхрану развити више болести попут дијабетеса и рака. Морамо да схватимо да је улагање седам евра дневно за свако дете и адолесцента у нашој популацији новац који улажемо. То није трошак”, рекао је Франко.
ЕУ је 2021. усвојила Европску гаранцију за децу, чије је циљ да чланице реше проблем дечијег сиромаштва и друштвене искључености и да гарантују основна права као што су образовање и здравствена заштита, а један од циљева је и да се обезбеди најмање један здрав оброк сваког школског дана.
Златибор прес