Новембар и децембар у многим домовима широм Србије протичу у знаку крсних слава, породичних окупљања и поштовања обичаја који се преносе са генерације на генерацију. У овом периоду обележавају се неке од најраспрострањенијих слава, међу којима су Митровдан, Ђурђиц, Аранђеловдан и Никољдан, али и бројни празници које поједине породице прослављају као своје крсне славе.
Према православном календару, новембар је посебно богат славама, док децембар доноси велике празнике који се обележавају током Божићног поста. Због тога је важно знати не само када која слава пада, већ и каква се трпеза припрема.
Које славе се обележавају у новембру?
Новембар почиње празником Светог Прохора Пчињског, 1. новембра, док се већ 8. новембра обележава Митровдан, једна од познатијих крсних слава у Србији.
Посебно место у овом месецу заузимају Ђурђиц, који се слави 16. новембра, и Аранђеловдан, 21. новембра. Аранђеловдан је једна од најраспрострањенијих крсних слава међу Србима, а посвећен је Светом архангелу Михаилу.
Поред ових великих слава, током новембра обележавају се и празници других светитеља које поједине породице прослављају као своје заштитнике.
Списак крсних слава у новембру 2026. године:
1. новембар – Свети Прохор Пчињски
5. новембар – Јаковљевдан, Свети апостол Јаков
8. новембар – Митровдан, Свети великомученик Димитрије
9. новембар – Свети Нестор
10. новембар – Арсенијевдан, Свети Арсеније Сремац
11. новембар – Аврамијевдан, Свети Аврамије
14. новембар – Свети Врачи, Козма и Дамјан
16. новембар – Ђурђиц, Свети Георгије
21. новембар – Аранђеловдан, Свети архангел Михаило
24. новембар – Мратиндан, Свети краљ Стефан Дечански и Свети Мина
25. новембар – Свети Јован Милостиви
26. новембар – Златоустовдан, Свети Јован Златоусти
27. новембар – Филиповдан, Свети апостол Филип
29. новембар – Матејевдан, Свети апостол и јеванђелист Матеј
Посебну пажњу верника привлачи и 7. новембар, када се обележавају Митровске задушнице. Иако није реч о крсној слави, овај дан има велики значај у православној традицији, јер је посвећен молитвеном сећању на преминуле.
Децембар доноси Никољдан, једну од најраспрострањенијих слава
Децембар је посебно важан за православне вернике јер се током читавог месеца одржава Божићни пост, који почиње 28. новембра и траје до Бадњег дана, 6. јануара.
Међу децембарским славама посебно се издваја Никољдан, који се обележава 19. децембра. Свети Никола је један од најпоштованијих светитеља међу православним Србима, па се овај празник прославља у великом броју домаћинстава.
Почетком месеца обележава се Ваведење Пресвете Богородице, док се током децембра славе и Свети Алимпије Столпник, Свети Андреј Првозвани, Света Варвара и други светитељи.
Списак крсних слава у децембру 2026. године:
4. децембар – Ваведење Пресвете Богородице
7. децембар – Света великомученица Екатерина
8. децембар – Климентовдан, Свети Климент Римски
9. децембар – Алимпијевдан, Свети Алимпије Столпник
13. децембар – Андрејевдан, Свети Андреј Првозвани
15. децембар – Свети цар Урош
17. децембар – Варвариндан, Света Варвара
18. децембар – Свети Сава Освећени
19. децембар – Никољдан, Свети Никола
25. децембар – Свети Спиридон Чудотворац
Које славе су посне, а које мрсне?
Припрема славске трпезе зависи од тога да ли празник пада у време поста или у среду и петак, који су у православној традицији уобичајени посни дани.
Током новембра 2026. године већина слава пада у дане када је дозвољена мрсна храна. Ипак, постоје изузеци.
Посне славе у новембру су:
11. новембар – Аврамијевдан
25. новембар – Свети Јован Милостиви
27. новембар – Филиповдан
29. новембар – Матејевдан
Прве три славе падају у среду или петак, док се Матејевдан обележава након почетка Божићног поста. Остале наведене новембарске славе 2026. године падају у мрсне дане.
Када је реч о децембру, ситуација је другачија. Све крсне славе у овом месецу обележавају се уз посну трпезу, јер је у току Божићни пост.
То значи да се и за Никољдан, без обзира на то што пада у суботу, припрема посна храна. На славском столу могу се наћи риба, посне сарме, пребранац и друге посне ђаконије, у складу са правилима поста за тај дан.
Важно је имати на уму да посна трпеза не подразумева аутоматски и дозволу за рибу, јер се правила поста разликују у зависности од дана и празника.
Обичаји који се поштују без обзира на датум
Иако се начин прослављања разликује од краја до краја Србије, основни обичаји везани за крсну славу остају исти.
У средишту прославе налазе се славски колач, жито, вино и свећа, као и молитва посвећена светитељу кога породица прославља. Крсна слава представља прилику за окупљање породице, родбине и пријатеља, али се њен значај, према црквеном учењу, пре свега огледа у вери и молитви.
У народу постоје бројна веровања везана за поједине славе, нарочито када је реч о Митровдану и предсказивању зиме, Аранђеловдану и породичној заштити, као и Никољдану, за који се везују обичаји даривања и помагања другима.
Без обзира на то колико је гостију за столом и колико је богата трпеза, суштина крсне славе остаје иста – очување породичне традиције и сећања на претке.
Извор: 24седам