У јавности се све чешће лицитира именима могућих кандидата за најважније функције у будућој влади, од премијерске позиције до министарских места у кључним ресорима.
Иако званичних потврда нема, поједина имена издвојила су се у спекулацијама о будућем саставу извршне власти, а међу онима који се помињу као могући кандидати налазе се професори, универзитетски радници, јавне личности и представници различитих друштвених и политичких кругова, а приметно је и да се међу њима налазе појединци повезани с покретом Проглас.
Тако се за премијерску позицију, одмах уз Дејана Шошкића, који већ дуже фигурира као један од најозбиљнијих кандидата, помиње и име бивше ректорке Београдског универзитета Иванке Поповић. Ако Шошкић не прође као председник владе, било би велико изненађење да се не нађе на списку нових министара, будући да би био главни пик за министра финансија.
О њима се прича
Јово Бакић је један од ретких са Студентске листе који се отворено и јавно нуди за позицију у новој влади Србије, и то за министра полиције.
За министра правде најчешће се помињу судија Миодраг Мајић, али и адвокатица Сара ел Сараг, први човек здравства био би др Илија Срдановић, лекар чије је име било прво на Студентској листи, а најближи фотељи министра културе су ректорка Универзитета уметности Мирјана Николић, али и сценариста и редитељ Жељко Хубач.
Професорка Девете гимназије Ана Димитријевић важи за озбиљног кандидата који ће преузети ресор просвете, а бригу о селу унутар нове владе могао би да преузме Златко Кокановић.
За министра спорта и омладине виђени су Михаил Дудаш или Дејан Бодирога.
Министарство науке и технолошког развоја могло би бити поверено научном новинару Слободану Бубњевићу, који се прикључио Студентској листи, док би ресор грађевинарства могла да преузме Сања Фриц са Грађевинског факултета у Београду.
У незваничној кадровској комбинаторици Студентске листе помињу се и имена председника Синдиката судске власти Немање Ђурића и професора Правног факултета у Крагујевцу Јована Вујичића. Један од њих двојице је, наводно, планиран за такозвани Специјални суд за високе функционере, чије оснивање је недавно најавила Студентска листа.
Управо је Ђурић о томе говорио и објаснио да би тај посебни суд требало да се бави случајевима високих државних функционера, без обзира на то припадају ли актуелној или некој будућој власти. Професор београдског Правног факултета Миодраг Јовановић могао би руководити агенцијом за правосуђе и антикорупцију.
Рачун без крчмара
Ако на први поглед изгледа да ће победницима избора, који имају апсолутну већину у парламенту, бити једноставно да се усагласе о кадровским решењима, то ипак није тако, сматра Драгомир Анђелковић. Он за „Курир“ објашњава зашто је у овом случају лицитирање кадровским решењима највероватније рачун без крчмара.
– У јавности се појављују разна имена, полазећи од тога ко се налази на листи, ко се експонирао у прилог листе и ко је каквих стручних капацитета. Међутим, све то је рачун без крчмара, јер ако и даље буде функционисао модел какав су студенти имали – да пленуми доносе одлуке – онда су све приче крајње паушалне. Сетите се да су у једном моменту и Ђокић и Ломпар фигурирали као људи који можда буду носиоци листе, а онда их више није било. Појавили су се неки други, чија имена се често нису ни спомињала. Тако да сад имамо дилему: да ли ће пленуми задржати контролу над посланицима, односно да ли ће посланици остати у корелацији с пленумима, па ће и решавати. У том случају, све информације које имамо су небитне, јер дефинитивно се не зна шта ће пленуми изнедрити – каже Анђелковић.
Он напомиње да је друга могућност да се посланици, чим седну у парламент, почну понашати као центар власти.
– Пошто не постоји партија, ти посланици би могли да преузму на себе улогу неког неформалног главног одбора и да сами доносе одлуке о будућој извршној власти, или бар да настоје да своје одлуке наметну пленумима. У том случају, врло вероватно та имена која се помињу могу да буду реална, јер међу, условно речено, друштвено-политички ангажованим светом, та имена, позитивно или негативно, нешто значе. Дакле, док не знамо какав ће бити заправо однос између посланика и пленума, не можемо чврсто ни да судимо око тога ко ће одлучивати – каже Анђелковић.
Дефицит искуства
Саговорник „Курира“ сматра да би било неуобичајено ако би се већи број људи из Прогласа појавио у власти, с обзиром на ставове које су неки потписници ове платформе исказивали раније о студентима.
– Можда може неко, поготово што ту има људи који имају и оперативно искуство, а то ће бити велики дефицит нове власти, али већа заступљеност би била некако нелогична у односу на став студената да неће допустити да нико са стране дубље уђе. Када је реч о именима за премијера, мислим да је Шошкић неупоредиво оперативнији, ако причамо о функционисању економије ове земље, и једини је који има озбиљно искуство. Само је питање у тој констелацији снага да ли ће имати капацитет, односно да ли ће му бити омогућено да направи економски тим који ће нешто радити. Сад се налазимо у ситуацији да треба предводити један врло комплексан систем, са много негативног, али спречити и да то негативно не доведе до пада стандарда становништва. Људи желе да живе боље, а не горе. Неки опасан потез може да направи хаос и да се брзо изгуби популарност Студентске листе – закључује Анђелковић.
Могући кандидати за Владу Србије
Председник владе – Иванка Поповић или Дејан Шошкић
Министарство правде – Миодраг Мајић или Сара ел Сараг
„МУП“ – Јово Бакић
Министарство просвете – Ана Димитријевић
Министарство здравља – Илија Срдановић
Министарство за бригу о селу – Златко Кокановић
Министарство спорта и омладине – Михаил Дудаш или Дејан Бодирога
Министарство грађевинарства – Сања Фриц
Министарство науке и технолошког развоја – Слободан Бубњевић
Министарство културе – Мирјана Николић или Жељко Хубач
Специјални суд за високе функционере – Немања Ђурић или Јован Вујичић
Агенција за правосуђе и антикорупцију – Миодраг Јовановић
курир.рс