Први пут, научници су показали структурне промене у целом мозгу током менструације. Константне промене нивоа хормона који воде менструални циклус не утичу само на репродуктивну анатомију. Они такође преобликују мозак, а нова студија нам је дала увид у то како се тај процес дешава.
Предвођен неуронаучницама Елизабет Ризор и Викторијом Бабенко са Калифорнијског универзитета Санта Барбара, тим истраживача је пратио 30 жена током менструалног циклуса. Детаљно су документовали структурне промене које се дешавају у мозгу како хормонски нивои флуктуирају.
Резултати, који тек треба да буду рецензирани, сугеришу да структурне промене у мозгу током менструације можда нису ограничене искључиво на регионе повезане са менструалним циклусом.
„Ови резултати указују на истовремене промене у људској микроструктури беле масе и дебљини кортекса које се поклапају са хормонским ритмовима вођеним менструалним циклусом“, пишу истраживачи и додају: „Снажни ефекти интеракције између мозга и хормона можда нису ограничени на класично познате регионе рецептора хипоталамуса-хипофизе-гонадалне осовине (ХПГ).
Свака здрава жена ће током живота имати око 450 менструација, тако да би било корисно знати што више различитих ефеката које могу имати на функционисање мозга и тела уопште.
Међутим, иако је то нешто што се дешава половини светског становништва током пола живота, истраживања су донекле изостала. Већина истраживања о хормонском ефекту на мозак била је фокусирана на мождану комуникацију током когнитивних задатака, а не на саме мождане структуре.
„Цикличне флуктуације у хормонима испољавају моћне бихевиоралне, структурне и функционалне ефекте кроз деловање на централни нервни систем сисара“, примећују Ризор, Бабенко и њихов тим и наглашавају да се ипак врло мало зна о томе како ове флуктуације мењају структурне чворове и информационе путеве људског мозга.
Утврђено је да се микроструктура беле масе – мреже неуронских влакана које преносе информације између региона сиве масе – мења са хормонским променама, укључујући утицај који носе пубертет, употреба оралне контрацепције, хормонске терапије…
Тим стручњака је обавио снимање уз магнетну резонанцу својих испитаника током три менструалне фазе: менструације, овулације и средње лутеалне. У време сваког од ових скенирања, истраживачи су такође мерили нивое хормона учесника.
Утицај на сиву, белу масу и цереброспиналну течност
Резултати истраживања су показали да се, како хормони флуктуирају, тако се мењају и запремине сиве и беле масе, као и запремина цереброспиналне течности.
Конкретно, непосредно пре овулације, када се повећавају нивои хормони 17 бета-естрадиола и лутеинизирајућег хормона, мозак учесница показао је промене беле масе што сугерише бржи пренос информација.
Фоликул који расте пре овулације, и помаже у стимулацији фоликула јајника, био је повезан са дебљом сивом масом.
Прогестерон, који расте након овулације, био је повезан са повећањем ткива и смањеном запремином цереброспиналне течности.
Шта то значи за рад и утицај мозга са таквим изменама за сада није познато, али истраживање поставља темеље за будуће студије, а можда и разумевање узрока необичних али тешких проблема менталног здравља повезаних са менструацијом.
„Упркос томе што сада немамо извештаје о функционалним последицама или корелацијама структурних промена мозга, наши налази могу имати импликације на хормонске промене у понашању и спознаји“, пишу истраживачи.
„Истраживање односа мозга и хормона је неопходно да би се разумело функционисање људског нервног система на дневној бази, током периода транзиције хормона и током целог људског животног века“, истакао је тим научника.
