Србија је земља шљиве, а од прошле године најпопуларнији производ од тог воћа – шљивовица је и на Унесковој листи нематеријалног културног добра. Годишње се у Србији произведе 50 милиона литара разних врста ракије. Међутим, 30 милиона литара произведу регистроване дестилерије, а остало домаћинства за личне потребе.
На слављима се наздрави, а попије се и у жалости. Такав је ред. Због тога нема домаћинске куће без флаше жестине и то оне коју гости похвале. Нико, међутим не може са сигурношћу да тврди о којој количини ракије из домаће радиности се ради.
„Сви могу из својих воћњака да оберу своје воће, да од тога направе ракију и да то користе за сопствене потребе. Забрањено је да се то пусти у промет на било који начин и било где. Ми, нажалост, имамо случајева на пијацама, путем друштвених мрежа, да се појављују производи, ракије као производи и то зовемо нелегалном производњом“, указује Александар Јањић, Савез произвођача ракије Србије.
Штета од нелојалне конкуренције
Тренутно има више од 800 регистрованих произвођача. Иако је усвајањем Закона о јаким алкохолним пићима поједностављена регистрација, обезбеђене знатне субвенције, производња ракије захтева прилична улагања, а уложено се враћа тек за пет до шест година. Због тога и они који су више деценија на тржишту кажу да их нелојална конкуренција угрожава.
„Штети пре свега држави зато што држава губи приходе од акцизе и пореза. Штети и легалним произвођачима који плаћају све дажбине, а штети и самом имиџу ракије, зато што је та ракија која се набавља где се стигне променљивог квалитета“, упозорава Иван Богдановић – „Стара Соколова Ракија“.
Велики произвођачи ипак мање трпе захваљујући извозу који се годишње повећава за 20 одсто.
У које земље је највећи извоз ракије
„Ове године смо већ у првих девет месеци скоро дошли до десет милиона евра и очекујемо наравно и даљи раст. Ако говоримо о земљама где је највећи извоз, ту треба пре свега да истакнемо наравно наш регион Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, али ту су и Сједињене Америчке Државе и Немачка. Дакле ових пет земаља иде преко 60 посто нашег извоза“, истиче Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну призводњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.
Србија је трећа у свету по производњи шљивовице, а следе ракије од крушке и дуње. И док се флаша ракије из домаће радиности може купити за неколико стотина динара, цене ракија у радњама због онога што је у флашама, године производње и наравно имена иду и до неколико хиљада динара.
Извор: РТС