“У последње време кроз рад у клиничкој пракси примећујемо велики пораст броја деце са превременим пубертетом”, казала је за Весна Миљковић, специјалиста педијатар и супспецијалиста ендокринолог на Универзитетском клиничком центру Републике Српске и додала да медицина није нашла начин како да ово спречи.
“Прерани пубертет се дефинише као појава пубертетских знакова пре осме године живота, када говоримо о девојчицама, односно код дечака пре девете године живота”, казала је Миљковић, у интервјуу за Независне новине.
Ако се ради о правом превременом пубертету централног типа, неопходно је да деца добијају терапију којом се тај пубертет зауставља, објашњава ова докторка.
“Терапија је неопходна из разлога психолошке незрелости деце у узрасту када им се дешава превремени пубертет као и ранијем завршетку раста, што на крају доводи до тога да деца не постигну предодређену висину, тзв. генетски потенцијал – остају нижа него што би требало да буду да је пубертет дошао у периоду који се сматра физиолошким”, појаснила је Миљковић.
Како је рекла, тачни узроци појаве превременог пубертета се не знају, те осим у ретким случајевима, када узрок може да буде и тумор мозга или неко од других ретких обољења мозга, што код сваког детета са дијагнозом правог прераног пубертета централног типа искључимо тако што урадимо НМР ендокранијума и хипофизе.
“С обзиром на то да је број ове деце у порасту, више фактора утиче на ову појаву. Медицина није нашла начин како да ово спречи”, појашњава Миљковић.
Истиче да пубертет код девојчица и дечака почиње са појавом пубертетских знакова, код девојчица је то већином пораст дојки, али може први знак бити и појава пубичне косматости.
“Код дечака прво долази до појаве повећања волумена тестиса. Свим овим знаковима претходи тзв. претпубертетско убрзање раста, када нам родитељи кажу ‘да су им деца некако нагло порасла у висину’”, казала је Миљковићева.
Додала је да се мора се нагласити да је нормално да девојчице раније улазе у пубертет у односу на дечаке, а да почетак пубертета зависи и од тога када је мајка девојчице улазила у пубертет, односно, када је дечаков отац улазио у пубертет.
“Потребно је да деца иду на редовне систематске прегледе код својих педијатара, а касније лекара породичне медицине. Такође, уколико родитељи код њих примете пораст дојки, појаву длачица у гениталној регији или испод пазуха, треба да се јаве прво свом лекару”, појаснила је Миљковићева.
Према њеним речима, научне студије нису нашле повезаност одређене хране или начина исхране са појавом превременог пубертета.
“Свакако би у будућности требало истражити појаву повезаности одређених адитива или других додатака храни. Постоје јасно издефинисани критеријуми, као и додатне анализе које се морају урадити, да би се поставила дијагноза правог превременог пубертета. Када aпоставимо ту дијагнозу, тада се и саветује терапија”, закључила је Миљковић.
Извор: n1info.ba
