Владета Јеротић, српски академик, лекар, психијатар и књижевник посветио је у свом дугогодишњем раду низ студија о браку, породици и развоју деце. Ови цитати само су неки од многобројних Јеротићевих теорија:
“Деца не учвршћују брак. Тамо где је добар брак може постати још бољи са децом. Тамо где није добар, постаје још гори. Стабилни бракови су стабилни без обзира на то колико деце има. Значи, дете је управо онакво какав је брак.”
“Оно што ће одлучити да се дете погрешно развија јесте недостатак топлине, сигурности и ауторитета код самих родитеља. Јер ако је дете заиста на почетку беспомоћно, од кога оно може да добије онај први неопходан импулс ка сигурности и збринутости него од родитеља. Оно нема никакав други критеријум за сопствену вредност него признање које добија од своје најближе околине.”
“Једино дете прима у игри друго дете такво какво јесте, (Христос позвао да останемо као деца). Дете за друго дете јесте. Одрасли гледају један другог онако како би желели да други буду, или како би желели да сами буду, а пошто се увере (ако се увере) да људи нису такви, они их критикују, једном речи, одбијају да их приме за равноправне у игри одраслих, да их приме онакве какви стварно јесу.”
“Малом детету је више него иком и икада касније потребна пажња, друштво, заштита, морално охрабривање и љубав. Претпоставка је да се љубав заправо рађа у оном раном животном добу када дете осети да је његова потреба за сигурношћу релативно задовољена, и то да ју је пре свега задовољила мајка која у то уноси своја непосредна и несебична осећања”.
Владета Јеротић, принтскрин, телевизија Храм
Академик проф. др Владета Јеротић
Преузето са: Зелена учионица
