Ужице – Да уз вредан рад и уложени труд на селу и те како може лепо и квалитетно да се живи од својих десет прстију доказује и породица Димитријевић из Ужица. Пуних двадесет година они се баве повртарством и производњом расада, а све што уберу они и продају. Важну улогу у сваком послу има домаћица Драгица од које много тога зависи.
– Имамо око шест хектара земље, плус земља коју узимамо под закуп. Бавимо се пластеничком производњом паприке и парадајза, али и расада. То нам је такође јако важно, јер имамо велики број купаца који су нам загарантовани, а то је најважније кад се бавите пољопривредом, започиње причу за РИНУ Драгица из Луновог села код Ужица.
Додаје да рад на селу јесте тежак, али како каже, свака зарада је најлепша кад знате да радите на свом имању и за себе. Оно што јој отежава посао, свакако су све непредвидљивији и лошији временски услови.
– Под купусом имамо три њиве, а у две смо морали да ставимо систем наводњавања кап по кап, јер то је једини начин да биљке опстану. Ми смо се одлучили за пластеничку производњу, јер нам је ту род ипак извеснији него да имамо фабрику под отвореним небом. Не могу да кажем да је увек лако, има пуно труда и одрицања, али ипак живот у Луновом селу не бих мењала ни за један велики град. Та природа, та слобода заиста немају цену, каже Драгица.
Своју робу продаје на ужичкој пијаци, али и продавницама у Ужицу и на Златибору. Кад је сезона у пуном јеку, онда радни дан неретко траје и двоцифрен број сати. Ова вредна пољопривредница само додатно потврђује да је жена стуб куће, наравно уз вредног домаћина.
– Често се дешава да устајемо пре свитања, око 4 сата ујутру како би спремили све за пијац и спремно дочекали купце. Током процеса производње такође ноћима смо будни, како би обишли биљке, чувамо их од мраза, ложимо ватру. Обавезе се после само гомилају, око ручка, куће и дворишта. Али, жене су познате по томе да су мултифункционалне, само је важна добра организација и све се стиже, рекла је ова вредна мештанка Луновог села.
Такође, мишљења је да је положај на селу упркос свим изазовима са којима се сурећу, данас ипак бољи него што је то било пре неколико деценија.
– Никада се нисам покајала што сам остала на селу. Сада су женама пољопривредницама доступне бројне субвенције како би унапредиле своју производњу. Ја сам до сада искоритила одређене подстицаје које је дао град Ужице, али и једну од државе. Сада и жене чешће возе аутомобиле него раније и све оно што има у граду им је лако и брзо доступно, притом имају свој рај и свој посао у природи, на селу. Важно је само бити истрајна, вредна и не одустајати од својих циљева. Уколико заиста волите оно што радите, успех је загарантован, закључује Драгица.
