Српска православна црква данас 2. новембра обележава један од четири највећа празника посвећена мртвима – Митровске задушнице. Задушнице никада нису у време поста, нити падају у постан дан, јер су увек у суботу.
Митровске задушнице су увек у суботу уочи празника посвећеног Светом великомученику Димитрију, који се обележава 8. новембра. На гробље се обавезно износи кувано жито, црно вино и свеће.
Осим Митровских, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или летње, пролећне – у седмици пре почетка Великог поста. Обичај верника у многим местима је да на тај празник износе храну на гробља.
Храна се дели са људима који посећују гроб, уз помињање за спас душе покојника. Обичај је да се на гробље обавезно износи кувано жито, црно вино и свеће, али се обичаји разликују у различитим деловима Србије. На задушнице се у црквама СПЦ у Србији и широм света служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. После службе, иде се на гробље где се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове која вернике треба да подсети на светлост којом Исус Христ обасјава душе преминулих.
Задушнице су и дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње због чега би сваком просјаку требало уделити милостињу и део хране коју носимо са собом. Према обичајима, најинтересантнији детаљ везан за овај дан је да смо митровске задушнице преузели од Руске православне цркве.
Тај празник је установљен после победе Димитрија Донског на Куликовском пољу 8. септембра 1380. године. Митровске задушнице су тада настале као спомен изгинулим војницима у тој бици, а код нас је овај дан добио намену у култу мртвих.
