Српска православна црква и њени верници славе дан свештеномученика Корнилија. Овај светац познат је као Претпразник Воздвижења, јесењег Крстовдана.
Римљанин и официр римски у Кесарији Палестинској. Крштен од апостола Петра, сходно небеском откровењу (Дела Ап. 10, 1). Он беше први од незнабожаца, који ступише у цркву Божју. Дотле су неки мислили, да је црква Христова само за Јевреје, и за оне који приме обрезање јеврејско. Крстивши се Корнилије остави све и пође за апостолом Петром.
Овај га апостол доцније постави за епископа и посла у незнабожачки град Скипсеосис, где Корнилије свети претрпе многа бешчешћа и мучења Христа ради, но силом Божјом сруши храм Аполонов и крсти кнеза тога града Димитрија и 277 незнабожаца.
Предузнав од Бога дан своје смрти, он призва све хришћане, посаветова их, помоли се Богу за њих, и мирно се представи Господу у старости чесној. Временом његов гроб буде заборављен и запуштен. Но светац се јави епископу Троадском Силуану и објави му гроб свој, и нареди да ту подигне цркву. Епископ то изврши уз помоћ богатог грађанина Евгенија. Од моштију св. Корнилија десише се чудеса многа.
Тропар (глас 4):
Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Корнилије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
Сутра је јесењи Крстовдан
Православни верници 27. септембра обележавају Јесењи Крстовдан, познат и као Воздвижење Часног Крста. Овај велики празник, означен црвеним словом у црквеном календару, носи снажну поруку духовног и телесног прочишћења, али и симболичан почетак припрема за предстојеће хладне дане.
На Крстовдан се по правилу пости, али пост се не односи само на јеловник, већ и на стање духа. Исхрана тог дана сведена је на најједноставније – храну без уља и без намирница животињског порекла. Али суштина је дубља.
Један од познатих обичаја везаних за Јесењи Крстовдан јесте уношење освештаног босиљка у кућу. Ова мирисна биљка има посебно место у православној традицији.
Грожђе има посебно значење на Крстовдан. Оно се тог дана једе као симбол духовне и материјалне благости, а у народном веровању доноси срећу ономе ко га тог дана поједе.
Још један важан обичај који се везује за овај празник јесте враћање дугова – не само материјалних, већ и моралних. Овај гест симболизује спремност да се односи међу људима очисте и сведу на поштење и међусобно поштовање.