Општина са најмањим примањима у Београду је Младеновац, а најбогатија је Стари град. РТС је истраживао како живе мештани обе општине.
Према најновијим подацима, разлике у платама у општинама у Србији могу да буду и до 1.000 евра. Каква је ситуација у Београду.
„У Београду су највише плате у марту месецу забележене у општинама Стари град, Врачар и Нови Београд, где прелазе и 250.000 динара. С друге стране, најниже зараде су у периферним општинама Сопот, Младеновац и Барајево, где зараде не прелазе 130.000 динара“, наводи економиста Душко Бодрожа.
Према његовим речима, професије које имају високу додату вредност су ИТ сектор, инжењерске услуге, образовање, осигурање, банке и осигуравајућа друштва.
„Оне се углавном налазе у центру града, где се запошљава високо образован кадар, у односу на друге општине у којима доминирају производња и нискоквалификована радна снага, па су и зараде ниже. Ту доминирају економски фактори, пре свега делатност компаније и образовање“, објашњава Бодрожа.
Различита примања и исте цене
Према подацима, најплаћенији су они који раде у ИТ сектору, а таквих компанија има највише на Новом Београду. Ипак, Стари град и даље држи рекорд када је у питању највиша просечна зарада, са више од 263.000 динара.
„Без обзира што има највећи број оних који се баве ИТ техником, тамо је и највећи број становника. Ни сви нису на истом нивоу, па су у просеку ниже плаћени. Стари град је мала општина са свега шездесетак хиљада становника, па када узмете оне који зарађују заиста много, просек је велики“, наводи економиста.
Различита су примања, али цене основних намирница у радњама су исте. У једном супермаркету у општини Стари град, цена десет јаја, на пример, кошта 200 динара, литар млека 155 динара, хлеб 60, док је цена шећера 111 динара.
У истом супермаркету у Младеновцу, јаја такође коштају 200 динара, млеко 155, хлеб 60 и шећер 111 динара.
Иако су разлике у платама евидентне, трошкови живота изгледа су исти. Иако просечна плата у Београду прелази 120.000 динара, многи тај просек виде само у статистици.
РТС
