Дневнице иду преко 5.000 РСД, а српско воће беру радници са Далеког истока.
Посебну пажњу грађана привлаче цене воћа, нарочито након прошлогодишњег шока када је килограм трешања достизао и 2.000 динара. Ове године ситуација би требало да буде стабилнија.
Произвођач Александар Моравчевић из Гроцке процењује да би у јеку сезоне килограм домаћих трешања могао да кошта између 250 и 300 динара, што је вишеструко мање у односу на цене раног увозног воћа које се тренутно продаје на пијацама.
На нишким пијацама јагоде се већ продају по ценама од 450 до 500 динара за килограм, док су прве трешње и даље скупе и коштају између 850 и 1.000 динара.
Иновације све важније у воћарству
Стручњаци упозоравају да климатске промене све више утичу на пољопривреду, због чега произвођачи морају да улажу у савремену заштиту.
Професор Ненад Магазин са Пољопривредног факултета у Новом Саду истиче да су противградне мреже, системи за заштиту од мраза и употреба дронова постали готово неопходни како би се смањили губици попут оних из прошле године.
Међу најважнијим технологијама издвајају се такозвани „фрост-бастер“ системи, који помажу у заштити воћа током ниских температура и пролећних мразева.
Недостатак радника велики проблем
Поред временских услова, воћари се суочавају и са озбиљним мањком сезонске радне снаге.
Дневнице берача трешања и малина већ сада прелазе 5.000 динара, а многи произвођачи су приморани да ангажују раднике из иностранства, углавном са Далеког истока.
Скуп дизел повећава цену хране
Професор Вељко Мијушковић упозорава да додатни проблем представља раст цена енергената, посебно дизела, који је достигао око 223 динара по литру.
Како објашњава, скупље гориво директно утиче на транспорт, логистику и дистрибуцију робе, што се на крају одражава и на више цене хране у продавницама.
Иако се ове године очекује бољи род и нешто стабилније цене воћа, стручњаци упозоравају да ће трошкови производње и даље имати велики утицај на коначне цене које плаћају потрошачи.