Чудотворном појасу Пресвете Богородице до сада се поклонило преко пола милиона људи, а међу њима је и Марија Ђукић, мајка која је са троје деце чекала 11 сати да целива Појас Пресвете Богородице.
– Након контрола у Тиршовој, заједно са супругом и троје деце стала сам у ред како бих испунила велику жељу коју сам дуго носила у срцу. Прво смо мислили да нећемо стићи да дођемо, али рок за целивање појаса био је продужен, а нама су управо за понедељак и уторак биле заказане контроле у Тиршовој. То сам схватила као прави Божији знак и није ми било тешко да чекам са троје деце, каже за РИНУ Марија.
Марија је иначе са супругом дуго времена водила једну од најтежих борби за потомство и добила је тројке. За Појас Пресвете Богородице била је посебно везана и пре него што је стигао у Београд.
– Појас Пресвете Богородице ми је донео рођак, мој Ђоле, са Свете Горе још када нисмо имали децу. Молила сам се и носила га две године, сигурно, док нисам остала трудна. А онда и целу трудноћу. Скинула сам га оног тренутка када сам кренула у порођајну салу, испричала је Марија Ђукић.
Како додаје, тај појас касније је дала још неким женама, којима је, према њеним речима, такође помогао.
Након што су завршили све контроле са децом у Тиршовој и чули оно најважније, да је све у реду, њен супруг је одлучио да одмах оде да чека у реду.
– Завршили смо са сво троје деце контроле, Богу хвала све је у реду. Излазимо из Тиршове и супруг ми каже: Ја одох да чекам, а ти их одведи да спавају, па дођите. Крај реда се није видео. Он је стајао већ шест сати у реду док ми нисмо стигли, а онда заједно још пет, рекла је Марија.
Посебан емотиван тренутак, како каже, догодио се када се из реда окренула и угледала Тиршову.
– Видим онај прозор са ког сам се молила сваког јутра да ми деца буду добро. Прозор са ког сам била уплашена, али сам веровала у Бога и знала да ће наши хероји успети у својој бици, рекла је она.
Деца су, како истиче, заједно са родитељима провела пет сати у реду, али то време као да нису ни осетила.
– Играли су се, јурили, просто су уживали. А онда смо дошли до улаза у Храм. Мени су сузе саме текле, не знам зашто. Тај осећај је немогуће описати. Тај излив емоција, навела је Марија.
На крају је поручила да је захвална Богу, супругу и деци, која су издржала дуго чекање.
– Хвала ти Боже на овом дару који си нама подарио и дај Боже да свим верницима буде на здравље и спасење. Захвална сам Богу, супругу на жељи и пожртвовању, као и деци колико су били добри све време док смо чекали, рекла је Марија Ђукић.