Чудотворном појасу Пресвете Богородице до сада се поклонило преко пола милиона људи, а међу њима је и Марија Ђукић, мајка која је са троје деце чекала 11 сати да целива Појас Пресвете Богородице.

Фото:Приватна архива

– Након контрола у Тиршовој, заједно са супругом и троје деце стала сам у ред како бих испунила велику жељу коју сам дуго носила у срцу. Прво смо мислили да нећемо стићи да дођемо, али рок за целивање појаса био је продужен, а нама су управо за понедељак и уторак биле заказане контроле у Тиршовој. То сам схватила као прави Божији знак и није ми било тешко да чекам са троје деце, каже за РИНУ Марија.

Фото: Приватна архива

Марија је иначе са супругом дуго времена водила једну од најтежих борби за потомство и добила је тројке. За Појас Пресвете Богородице била је посебно везана и пре него што је стигао у Београд.

– Појас Пресвете Богородице ми је донео рођак, мој Ђоле, са Свете Горе још када нисмо имали децу. Молила сам се и носила га две године, сигурно, док нисам остала трудна. А онда и целу трудноћу. Скинула сам га оног тренутка када сам кренула у порођајну салу, испричала је Марија Ђукић.

Како додаје, тај појас касније је дала још неким женама, којима је, према њеним речима, такође помогао.

Фото: Приватна архива

Након што су завршили све контроле са децом у Тиршовој и чули оно најважније, да је све у реду, њен супруг је одлучио да одмах оде да чека у реду.

– Завршили смо са сво троје деце контроле, Богу хвала све је у реду. Излазимо из Тиршове и супруг ми каже: Ја одох да чекам, а ти их одведи да спавају, па дођите. Крај реда се није видео. Он је стајао већ шест сати у реду док ми нисмо стигли, а онда заједно још пет, рекла је Марија.

Посебан емотиван тренутак, како каже, догодио се када се из реда окренула и угледала Тиршову.

– Видим онај прозор са ког сам се молила сваког јутра да ми деца буду добро. Прозор са ког сам била уплашена, али сам веровала у Бога и знала да ће наши хероји успети у својој бици, рекла је она.

Фото: Приватна архива

Деца су, како истиче, заједно са родитељима провела пет сати у реду, али то време као да нису ни осетила.

– Играли су се, јурили, просто су уживали. А онда смо дошли до улаза у Храм. Мени су сузе саме текле, не знам зашто. Тај осећај је немогуће описати. Тај излив емоција, навела је Марија.

На крају је поручила да је захвална Богу, супругу и деци, која су издржала дуго чекање.

– Хвала ти Боже на овом дару који си нама подарио и дај Боже да свим верницима буде на здравље и спасење. Захвална сам Богу, супругу на жељи и пожртвовању, као и деци колико су били добри све време док смо чекали, рекла је Марија Ђукић.