Од прикупљања пластичних чепова до изградње друштва без предрасуда – кампања „Зачепимо предрасуде“, коју већ једанаест година реализује Удружење инвалида церебралне и дечије парализе Ужице, постала је симбол хуманости, екологије и инклузије.
Захваљујући хиљадама грађана, ученика, предшколаца, установа и предузећа, до сада је прикупљено скоро 30 тона пластике, а много важније од тога, како истиче координаторка Инфо центра ОСИ Биљана Суботић, мења се свест људи о положају особа са инвалидитетом.
Када је 2014. године покренута акција „Зачепимо предрасуде“, њен циљ био је да на једноставан, али симболичан начин повеже две важне теме – заштиту животне средине и подршку особама са инвалидитетом. Данас, после више од деценије, ова иницијатива далеко је превазишла оквире локалне акције и постала пример добре праксе који су препознали и бројни градови широм Србије.
„Акцију смо покренули заједно са пријатељима и сарадницима у време када је Ужице имало проблем са пијаћом водом и када се масовно користила флаширана вода. Неко је дошао на идеју да се пластични чепови прикупљају, а ми смо желели да томе дамо и много шири смисао. Тако је настала кампања ‘Зачепимо предрасуде’, која је повезала екологију, хуманост и инклузију. Искрено, нисмо очекивали да ће трајати толико дуго и окупити толико људи“, каже Биљана Суботић.
Додаје да су у почетку чепове доносили углавном Ужичани, а данас у акцији учествују грађани из oколних градова и општина па чак и људи који живе у иностранству.
„Имамо суграђане који живе у Швајцарској и током целе године сакупљају чепове, а онда их приликом доласка у Србију донесу у Ужице. То говори да је акција одавно превазишла локалне оквире.“
Скоро 30 тона пластике није завршило у природи
Од првог дана води се прецизна евиденција о количини прикупљене пластике. Подаци показују да је до сада сакупљено око 28,5 тона пластике.
„Када кажемо 28 и по тона пластике, то није само број. То је скоро тридесет тона отпада који није завршио у природи, поред река или на депонији. То је успех целог града и свих људи који су препознали значај ове акције.“
Прикупљена пластика одлази на рециклажу, где добија нову намену.
„Од пластике коју сакупимо производе се саксије за цвеће и расад. Лепо је знати да нешто што би завршило као отпад добија нови живот.“
Приход није велики, али је помоћ драгоцена
Иако је цена килограма пластике свега 35 динара, сва прикупљена средства значајна су за рад удружења.
„То нису велика средства, али су нам веома важна. Користимо их за солидарну помоћ нашим члановима – за набавку лекова, ортопедских помаг ала, помоћ приликом бањског лечења и друге потребе. Свако ко донесе једну кесу чепова заправо учествује у томе.“
Највећи успех су деца
У акцију су укључене бројне школе, вртићи, јавне установе, предузећа и појединци, али Биљана Суботић истиче да су највећи понос најмлађи.
„Најлепши тренуци су када нам у госте дођу деца из вртића или школа носећи балоне пуне чепова. Они већ у том узрасту уче шта значе солидарност, рециклажа и брига о другима. То је вредност која остаје за цео живот.“
Према њеним речима, управо је едукација један од најважнијих циљева кампање.
„Не желимо само да прикупљамо пластику. Желимо да људи размишљају о заштити животне средине, али и о томе да сваки човек заслужује једнаке могућности.“
Инклузија почиње променом начина размишљања
Као социјална радница, Биљана Суботић сматра да је положај особа са инвалидитетом данас знатно бољи него пре двадесет или тридесет година, али да је пут до потпуне равноправности још дуг.
„Некада се на инвалидност гледало искључиво кроз ограничења. Данас све више говоримо о потенцијалима, знању, способностима и талентима особа са инвалидитетом. То је огроман помак, али има још много простора за напредак.“
Она наглашава да приступачност не сме бити питање добре воље.
„Приступачност није привилегија. Она је право сваког човека. Не треба да славимо рампу или лифт као велики успех. То треба да буде стандард.“
Добри примери постоје
Као пример добре праксе издваја Градски културни центар, који је у потпуности прилагођен особама са инвалидитетом.
„Посебно је важно што су се приликом адаптације консултовали са особама са инвалидитетом. Управо тако треба да изгледа сваки пројекат који се тиче приступачности. Само ако слушамо оне којима је то потребно можемо донети добра решења.“
Ипак, сматра да многи објекти у граду и даље нису довољно приступачни.
„Постоји још доста архитектонских баријера. То је процес који захтева време, новац и континуитет, али је важно да не стане.“
Спорт као пут ка равноправности
Последњих година све више пажње посвећује се и инклузивном спорту. Оснивањем Друштва за спорт и рекреацију особа са инвалидитетом „Колоси“ створени су услови да особе са инвалидитетом активно тренирају и такмиче се.
„Наши чланови већ освајају медаље на МОСИ играма, а имамо и младе људе који показују велики потенцијал. Желимо да што више деце укључимо у спорт, али нам недостаје простор који би био у потпуности прилагођен за тренинге.“
Она додаје да је потребно и више едукације спортских радника за рад са особама са инвалидитетом.
Највеће баријере су у главама људи
Иако је важно уклањати физичке препреке, Биљана Суботић сматра да су највећи изазов предрасуде.
„Живимо у времену великог технолошког напретка, али он мора да прати и развој свести. Предрасуде и стереотипи још постоје и зато је важно да свако од нас ради на себи, да прихвата различитости, показује емпатију и разумевање.“
Порука коју шаље грађанима је једноставна.
„Особе са инвалидитетом не треба посматрати кроз оно што не могу, већ кроз оно што знају, умеју и могу да допринесу друштву. Када то постане наш начин размишљања, онда можемо рећи да смо заиста постали инклузивно друштво.“
Управо зато кампања „Зачепимо предрасуде“ није само акција прикупљања пластичних чепова. Она је већ једанаест година симбол заједништва, солидарности и доказ да мале навике могу да покрену велике промене – и у очувању природе и у рушењу предрасуда.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Града Ужица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“
Огласна табла