Подаци Агенције за безбедност саобраћаја указују на забрињавајући тренд: деца у Србији страдају у саобраћају скоро двоструко чешће у односу на европски просек. Иако се у јавности одговорност најчешће пребацује на најмлађе кроз сталне савете о томе како правилно да прелазе улицу, подаци из 2024. године показују потпуну супротност. Те године је живот изгубило шестнаесторо деце, а више од половине њих није имало ни три године.
Ниједно од њих није страдало као пешак због непажње, већ су сва деца погинула као путници у возилима којима су управљали одрасли.
Главни узрок ове статистике лежи у неодговорним навикама одраслих, при чему се сигурносни појас на задњем седишту у Србији користи тек у око петини случајева. Због оваквог стања, планирани циљ претходне државне стратегије, да од 2020. године ниједно дете не изгуби живот у саобраћају – није остварен, па је исти задатак померен на период до 2030. године.
Заштита деце не може се заснивати само на едукацији и апелима. Неопходне су корените промене на више нивоа: од безбедније инфраструктуре и успоравања саобраћаја око школа и вртића, до стриктне и редовне контроле брзине, употребе дечјих седишта и везивања појасева.
Ограничења брзине и законске казне губе смисао уколико возачи знају да је вероватноћа да буду кажњени мала, због чега контрола мора постати правило, а не ретка пракса.
Поред строжег надзора, кључно је променити и општу саобраћајну културу у којој се опасни прекршаји, попут вожње изнад ограничења или превожења невезаног детета на кратким релацијама, често олако схватају. Ако Србија жели да постигне циљ без страдале деце, безбедност више не сме да зависи од добре воље појединаца, већ од доследне примене и спровођења закона на свим нивоима.
Извор: К1