Алтернатива за Немачку све снажније обликује политичку сцену своје земље и постаје важан део ширег суверенистичког покрета који захтева другачију Европу – Европу равноправних и самосталних држава. О односима Немачке према Србији, будућности континента, Косову и Метохији, изборима и економским резултатима наше земље за „Vesti-online“ говори посланик АфД-а Тобијас Тајх (Tobias Teich).
Тајх поручује да Србија има право да самостално одлучује о својој будућности, без условљавања и мешања споља, и оцењује да би јачање АфД-а отворило простор за равноправнији и садржајнији однос Београда и Берлина.
Да ли би даље јачање АфД-а у Немачкој за Србију могло да значи мање политичких притисака, посебно када је реч о Косову и Метохији?
– Да, чврсто верујем да би било тако, управо зато што притисак којем је Србија тренутно изложена не долази од Немачке као државе, већ од актуелног политичког естаблишмента у Берлину. Садашња немачка савезна влада, са својим менталитетом блоковских странака, верује да другим сувереним државама може да диктира политику претњама санкцијама, условљавањем и моралним уценама.
То би се променило јачањем АфД-а – не само зато што бисмо према Србији водили другачију политику засновану на интересима, већ и зато што се начелно противимо таквом облику мешања. АфД генерално не подржава санкције и вршење притисака као инструменте спољне политике, било према Србији или према другим државама. Принцип немешања у унутрашње послове суверених држава представља један од носећих стубова наше спољне политике.
Годинама се говори о стварању „нове Европе“. Велики део грађана сматра да једино политичка десница може из темеља да промени европску политику. Да ли АфД себе види као покретачку снагу која може да подстакне промене и у другим државама чланицама Европске уније?
– Ми себе видимо као део европског патриотског покрета који се залаже за национални суверенитет, заштиту граница и Европску унију отаџбина, уместо централизоване супердржаве. Успеси патриотских снага у Италији, Холандији, Шведској и Мађарској, као и недавно гласање против Европске уније на Исланду, показују да нисмо изоловани, већ да представљамо део једног ширег политичког правца.
АфД настоји да изгради чвршћу сарадњу са странкама и владама сличних ставова у Европи – међу њима са Мађарском, али и другим источноевропским државама, попут Србије. На тај начин учествујемо у темељном преусмеравању европске политике: даље од туторства Брисела, а ка већем националном самоодређењу.
Доналд Трамп је отворено подржао АфД. Да ли то показује да се америчка администрација и немачка политичка елита, можда први пут после много деценија, озбиљно разилазе у политичким ставовима и виђењу будућности Европе?
– То је развој догађаја вредан пажње. Када актуелни председник Сједињених Америчких Држава јавно поздравља изборни успех АфД-а, као што је недавно био случај у Саксонији-Анхалту, и говори о „МГГА“, док немачка влада на то реагује љутито, онда се заиста види дубок јаз.
Трансатлантска осовина је деценијама почивала на консензусу етаблираних странака, али се и то сада мења. Данас видимо да делови америчке администрације патриотске и миграционо критички настројене покрете у Европи, а посебно АфД, посматрају као савезнике у борби против неуспешне мултикултуралне политике, док Берлин остаје везан за старе обрасце и уверења. То је стварни политички раскид, а не само успутна реторичка напомена.
Како АфД гледа на предстојеће изборе у Србији и какав развој политичких односа између Србије и Немачке очекујете после избора?
– АфД је и раније слао посматраче на парламентарне и председничке изборе у Србији, последњи пут 2022. и 2023. године. Увек смо наглашавали да је искључиво право српског народа да слободно и без спољног утицаја одлучује о својој политичкој будућности.
Државни суверенитет за АфД није празна фраза, већ основно начело наше целокупне спољне политике. Тај принцип подједнако важи за Србију као и за саму Немачку. Због тога очекујемо да ће српски бирачи и на предстојећим изборима донети одлуку суверено и независно од спољног притиска. Поштоваћемо резултат избора, какав год он био.
Када је реч о немачко-српским односима, желели бисмо да, са снажнијим АфД-ом, буде успостављен однос пун већег поштовања и дијалог који ће две суверене државе водити као равноправни партнери – без предуслова, покушаја уцене и дрског настојања да се Србији држе лекције о њеној политици према Косову и Метохији или њеном спољнополитичком опредељењу.
Србија је, према најновијим економским показатељима, остварила највишу стопу раста у Европи. Какав је ваш лични утисак о развоју Србије и како оцењујете економску политику коју држава води под руководством председника Александра Вучића?
– Србија је под председником Вучићем, упркос значајним спољним притисцима, остварила завидну економску стабилност и снажан привредни раст. То је резултат који заслужује признање, посебно зато што је остварен под Дамокловим мачем условљавања Европске уније и западног утицаја.
Ми у томе видимо доказ да самостална и суверена економска политика, која се не управља искључиво према захтевима Брисела, може да буде успешна.
Како АфД коментарише однос такозваних „европских демократа“ према Србији, њихове сталне притиске преко појединих медија и покушаје мешања у изборни процес у нашој земљи?
– То смо више пута јасно рекли: оно што поједини представљају као борбу за „демократију“ из наше перспективе често представља циљано мешање преко невладиних организација. Председник Вучић је и сам оштро осудио такво мешање у изборни процес.
АфД одлучно одбацује такве покушаје, без обзира на то са које стране долазе. Суверене државе имају право да без спољног туторства самостално одлучују о својој политичкој будућности – а то право подједнако припада Србији и Немачкој.
Аутор: мр Јасмина Драгутиновић