Политички инжењеринг и обмане нису новост на српској сцени, али оно што су грађани доживели кроз пројекат такозване „студентске“ листе превазилази све досадашње домете политичког безобразлука.
Пуних двадесет и четири месеца трајала је перфидна представа у којој је народу нуђена илузија о аутентичном, непоколебљивом и родољубивом бунту.
А онда, у самом финишу, кад су карте морале да се положе на сто, режисери ове операције збацили су маске и сервирали нову, углађену верзију аутошовинистичке идеологије – класичну копију некадашње Демократске странке.
Ово је хроника једне од најтемељније припремљених обмана, прилика да се оголи механизам којим се народна енергија отима, прерађује у страним центрима моћи и усмерава против сопствене државе.
Маска родољубља: Како је окупљана маса под српском тробојком
Стратегија иностраних стратега ослањала се на једноставну рачуницу: пошто отворено про-западне и аутошовинистичке опције у Србији немају никакво упориште у народу, био је неопходан тројански коњ. Избор је пао на форму „студентског покрета“ – идеалну за уградњу емотивног набоја и привлачење наивних грађана.
У првој фази, сценографија је била до детаља прилагођена већинском расположењу народа:
Симболи на улицама: На протестним скуповима гурнуте су у први план српске тробојке, народни симболи и поруке о одбрани суверенитета и Косова и Метохије;
Патриотски говорници: Бину су пунили цењени про-српски интелектуалци, професори и народни активисти, чији је задатак био да гарантују да је ријеч о аутохтоној и поштеној причи;
Прича о „чистим рукама“: Грађанима је константно понављано да иза њих не стоји ниједна амбасада и да је реч о чистом бунту млађе генерације. Верујући да присуствују рађању нове, неукаљане српске алтернативе, хиљаде људи је недељама излазило на улице, несвесни да служе само као декор за геополитичку сцену која се спрема у позадини;
Тихи рез: Уклањање неподобних и тиха промена курса.
Друга фаза – тиха, али брутална
Кад је процењено да је критична маса формирана и да је народ у довољној мери загризао мамац, започета је друга фаза пројекта – тиха, али брутална чистка свих оних који су дали почетни легитимитет покрету.
Један по један, про-српски интелектуалци који су привукли народ напрасно су склањани из медија и с говорница. Сви који су тражили јасније дефинисање ставова према националним питањима или одбијали да слиједе смјернице страних саветника, проглашени су неподобнима.
Истовремено с кадровским прекомпоновањем, промењена је и естетика. Заставе Србије су тихо повучене са улаза и из првих редова, док су патриотске поруке замењене стерилним фразама о „европским вредностима“, „реформама“ и „савременом друштву“.
Народ је и даље веровао да подржава исти покрет, али су полуге управљања већ биле у потпуности преузете.
Финале подвале: Збацивање маски и рађање „ДС 2.0“
Завршни чин одиграо се у тренутку предаје изборних листа, када су странци и њихови локални извођачи радова оценили да више нема потребе за скривањем.
Уместо нових, младих и родољубивих лица, јавности је представљена изборна листа крцата препознатљивим аутосовинистичким кадровима, грантоједима и некадашњим челницима Демократске странке.
Про-српски интелектуалци збрисани су до поседњег имена, а на њихова места засели су људи чија је идеолошка матрица заснована на презиру према сопственој држави и народу.
Показало се да је двогодишње махање српским барјацима било само оруђе да се гласачко тело преведе жедно преко воде и да се на мала врата врати политика која је годинама урушавала Србију.
Поука за будућност: Народ више не пристаје на тројанске коње
Пројекат такозване „студентске“ листе остаје као упечатљив пример како странци, користећи механизме хибридног деловања и политичке мимикрије, покушавају да прекроје политичку вољу грађана Србије.
Обући народну ношњу, махати тробојком и злоупотребити поверење грађана да би се потом спроводио туђи налог – то је образац који је овај пут потпуно разоткривен.
Прича о „студентској“ листи не завршава се њиховом политичком победом, већ дубоким моралним поразом и трајним жигом преваре.
Народ у Србији је прозрео ову игру, а актери обмане века ушли су у историју само као још једна у низу извештачених опција чије је трајање омеђено интересима страних спонзора.
Извор: 24седам