Снимак који се шири друштвеним мрежама отворио је једно од најболнијих питања о границама политичке борбе. На њему се виде особе које прилазе табли са читуљама, броје објаве о преминулим суграђанима, смеју се и број преминулих доводе у везу са бројем „гласова мање за Вучића“.
Тешко је замислити непримеренији начин да се говори о смрти или политици.
За оне чије су читуље на табли, то нису бројеви. То су били родитељи, деца, супружници, браћа, сестре, пријатељи и комшије. За њихове породице, то нису „гласови мање“, већ ненадокнадиви губици.
Политичари могу бити критиковани, власт може бити оспоравана, а избори су место на којем грађани одлучују. Али претварати смрт људи у изборну математику и смејати се док се броје читуље представља потпуно другачији ниво односа према човеку.
На крају поставља се питање, да ли је то Србија коју желимо и да ли су то људи који ће нас водити у „бољу“ будућност?
Огласна табла

