Пре 14 година Србија је била земља у којој је стопа незапослености износила чак 24,6 одсто, просечна нето зарада била је нешто више од 41.000 динара, а по БДП-у по становнику заостајала је чак и за појединим мањим економијама региона.
Данас је слика значајно другачија.
Подаци домаћих и међународних институција показују колико се економска позиција Србије променила од 2012. године. Посебно је занимљиво поређење са Црном Гором – државом која је пре 14 година по БДП-у по становнику била испред Србије, док је према последњим доступним подацима Светске банке однос обрнут.
Црна Гора била испред, Србија је престигла
Према подацима Светске банке, БДП по становнику Србије 2012. године износио је око 6.263 долара, док је Црна Гора исте године била на око 6.552 долара.
Другим речима, по овом важном економском показатељу Србија је тада гледала у леђа свом знатно мањем суседу.
До 2024. године, последње за коју Светска банка тренутно даје податке о БДП-у по становнику, однос се променио.
БДП по становнику Србије достигао је 13.679,2 долара, док је у Црној Гори износио 13.263,3 долара.
Србија се по овом показатељу налази и испред Албаније, која је била на 11.377,8 долара, Босне и Херцеговине са 9.358,8 долара и Северне Македоније са 9.291,9 долара.
БДП по становнику, наравно, није исто што и плата нити сам по себи говори колико новца сваки грађанин има на располагању. Ипак, као један од стандардних економских показатеља, јасно показује промену позиције Србије у односу на државе региона.
Са 24,6 одсто незапослених на 7,2 одсто
Још упечатљивија промена догодила се на тржишту рада.
Према званичним статистичким подацима, стопа незапослености у Србији 2012. године износила је 24,6 одсто.
Четрнаест година касније ситуација је битно другачија.
Републички завод за статистику објавио је да је у другом кварталу 2026. године у Србији било 2.840.100 запослених и 220.200 незапослених, док је стопа незапослености износила 7,2 одсто.
То значи да је стопа незапослености у односу на 2012. смањена за чак 17,4 процентна поена.
И међународно поређење показује данашњу позицију Србије. Према моделираним проценама Међународне организације рада које објављује Светска банка, стопа незапослености за 2025. износила је 7,1 одсто у Србији, 10,9 одсто у Албанији, 11 одсто у Босни и Херцеговини, 12,3 одсто у Северној Македонији и 13,6 одсто у Црној Гори.
Важно је нагласити да је овде реч о истој, међународно упоредивој методологији за све наведене земље.
Од 41.377 до више од 120.000 динара
Велика промена види се и када се погледају зараде.
Према званичним статистичким подацима, просечна нето зарада у Србији 2012. године износила је 41.377 динара.
У јуну 2026. просечна нето зарада износила је 120.401 динар.
Медијална нето зарада износила је 94.281 динар, што значи да је половина запослених остварила зараду до тог износа.
Бројке које мењају слику Србије: Од 24,6 одсто незапослених до економског преокрета у региону
Раст зарада није био само номиналан. РЗС наводи да су у периоду јануар–јун 2026. нето зараде биле номинално 11,5 одсто, а реално 8,4 одсто веће него у истом периоду претходне године.
Треба имати у виду да је РЗС током овог периода мењао методологију статистике зарада, због чега директно рачунање процентуалног раста између 2012. и 2026. не би било методолошки потпуно чисто. Ипак, званични подаци јасно илуструју колико су се номинални износи зарада променили.
Србија је највећа економија Западног Балкана
Промена је видљива и када се посматра укупна величина економије.
Према Светској банци, номинални БДП Србије 2024. године износио је око 90,1 милијарду долара.
Светска банка Србију описује као највећу економију Западног Балкана и земљу која је током претходних година остварила значајну макроекономску стабилност.
Иста институција наводи да је јавни дуг, након што је 2015. достигао 68,3 одсто БДП-а, пао на 45 одсто БДП-а у 2025. години.
Наравно, Србија има више становника од већине држава Западног Балкана, па величина укупног БДП-а сама по себи није показатељ животног стандарда. Због тога је значајно што је Србија напредовала и по БДП-у по становнику.
Нова повећања већ од 1. децембра
Прича о примањима грађана не завршава се на тренутно доступним статистичким подацима.
Према мерама представљеним 11. септембра, од 1. децембра 2026. године плате запослених у јавном сектору требало би да буду повећане за осам одсто.
За приближно 14.800 запослених у сектору социјалне заштите најављено је још веће повећање – 12 одсто.
Истог дана требало би да буду повећане и пензије, и то за 7,5 одсто.
Према представљеним рачунима, просечна пензија, која тренутно износи око 486 евра, након повећања требало би да премаши 520 евра.
Бројке које мењају слику Србије: Од 24,6 одсто незапослених до економског преокрета у региону
Минимална цена рада од јануара 405 динара по сату
За разлику од најављених децембарских повећања, одлука о минималној цени рада за 2027. годину већ је усвојена.
Влада Србије утврдила је минималну цену рада од 405 динара по радном часу без пореза и доприноса, што представља повећање од 9,2 одсто у односу на садашњих 371 динар.
Према рачуници Министарства финансија заснованој на просечном месечном фонду радних сати, минимална зарада износиће око 70.470 динара, односно приближно 600 евра.
Стварни месечни износ минималне зараде зависиће, међутим, од броја радних сати у конкретном месецу.
Додатна помоћ најстаријима
Поред најављеног повећања пензија, држава је овог септембра предвидела и једнократну финансијску помоћ пензионерима.
Према одлуци Владе, корисницима пензијског и инвалидског осигурања припада 35.000 динара уколико им је августовска пензија била до 31.092,11 динара, 27.500 динара за пензије од 31.092,12 до 56.822 динара, односно 20.000 динара за пензије изнад тог износа.
Посебно је предвиђена и једнократна новчана накнада од 6.000 динара за пунолетне грађане, у оквиру поступка повезаног са евиденцијом права по прописима о бесплатним акцијама. Реч је о одвојеној мери и не треба је мешати са једнократном помоћи намењеном пензионерима.
Бројке показују колико се Србија променила
Када се подаци ставе један поред другог, разлика између Србије из 2012. и Србије из 2026. тешко се може занемарити.
Стопа незапослености износила је 24,6 одсто, док је у другом кварталу ове године била 7,2 одсто. Просечна нето зарада 2012. износила је 41.377 динара, док је последњи објављени месечни просек 120.401 динар.
Србија је 2012. по БДП-у по становнику била иза Црне Горе. Према последњим доступним подацима Светске банке, данас је по овом показатељу испред ње, као и испред Албаније, Босне и Херцеговине и Северне Македоније.
Уз то, од децембра су најављена нова повећања плата у јавном сектору и пензија, док од јануара минимална цена рада расте на 405 динара по сату, односно на ниво који према рачуници Министарства финансија одговара просечној месечној минималној заради од приближно 600 евра.
То не значи да су сви економски проблеми решени нити да сваки грађанин једнако осећа резултате економског раста. Пред Србијом остају изазови попут даљег раста животног стандарда и продуктивности, демографских проблема и приближавања развијенијим европским економијама.
Али када се пореде исти кључни показатељи, једно је тешко оспорити:
Србија 2026. године економски није иста земља као Србија 2012.
Пре 14 година по појединим важним економским показатељима гледала је у леђа делу региона. Данас бројке показују да се њен положај на Западном Балкану значајно променио.
Извор: 24седам