Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Кирјака Отшелника, а дан је у народу познат и као Михољдан.
Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан (12. октобра по Грегоријанском и новојулијанском календару, а 29. септембра по старојулијанском), католици, православни и протестанти широм Европе. По томе је овај датум јединствен међу хришћанима разних конгрегација.
Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела, а октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.
Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. У појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.
Веровања и обичаји
Према народном веровању, људи на Михољдан не треба да обављају кућне послове, да чисте, спремају и слично. Ово веровање се уврежило у народу због тога што треба прво завршити све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.
Верује се да ће мишеви и друге пољске животињице угинути на данашњи дан ако дотле у своја склоништа нису допремили храну за преко зиме. Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице.
Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.
За разлику од многих других црквених празника, када се „забрањује ово или оно“, народ каже да на данашњи дан баш треба радити – али не у кући. С тим у вези постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.
Извор: Новости