Еколошко-спелеолошко удружење „Велес“ већ неколико година систематски истражује пећине и јаме на подручју Златибора, откривајући нове подземне објекте и прикупљајући податке о природном богатству овог краја. Током 2023. године истраживања су обухватила села Љубиш, Доброселицу и Стубло, док су наредне године, уз подршку Општине Чајетина, проширена на подручје од Торника до кањона Увца, укључујући и Јабланицу. У оквиру осам теренских акција реализованих 2024. године, спелеолози су први пут организовали и чишћење Јаме испод Торника. Током 2025. године завршена су истраживања јаме Бездан на Церовцу, као и околних јама на подручју Мушвета и Мачката.
Ове године у фокусу удружења било је село Раковица, где су у оквиру пројекта „Раковица – село пећина“, који суфинансира Општина Чајетина, реализоване четири теренске истраживачке акције. Последња, спроведена почетком октобра, донела је нова сазнања о јамама Цура и Цурица, поновна мерења Јамине, наставак чишћења јаме Голубињак, али и откриће до сада неевидентиране Пећине Заоглина, на подручју између Чиготе и Раковице.
О резултатима истраживања, изазовима рада у подземљу, могућностима туристичког уређења појединих објеката и плановима за наредни период разговарали смо са Гораном Дујковићем из Еколошко-спелеолошког удружења „Велес“, који се истраживањем подземља Златибора бави још од 2015. године.
Шта је био основни циљ последњег спелеолошког истраживања на подручју Чиготе и Раковице и због чега сте се определили управо за овај терен?
Циљ овог истраживања, као и претходних акција током године, био је да поново обиђемо спелеолошке објекте у селу Раковица, познате из ранијих истраживања – Раковичку пећину, Јамину, Голубињак и објекте евидентиране под бројевима 123, 124, 125 и 126.
Желели смо да их поново истражимо и измеримо савременим мерним инструментима, али и да прегледамо тешко проходан шумски терен од узвишења Чигота, Главица и Чепово према селу Раковица, у потрази за новим спелеолошким објектима.
Током истраживања посебну пажњу привукле су јаме Цура и Цурица. Шта сте до сада утврдили о овим објектима и због чега су значајни за даља истраживања?
Називе Цура и Цурица овим објектима дали су чланови нашег удружења током истраживања.
Први објекат, раније евидентиран под бројем 125, добио је назив Цура јер га је током друге теренске акције лоцирао и први у њега завирио искључиво женски део наше екипе. Други објекат, Цурицу, иста екипа пронашла је на свега двадесетак метара удаљености. Његов улаз је веома мали и узак, а до тада овај објекат није био познат нити било где евидентиран.
У почетку смо претпостављали да су ове две јаме повезане и да чине јединствен јамски систем. Међутим, током треће теренске акције утврдили смо да је Цура знатно дубља од раније забележених 35 метара, док Цурица није повезана са њом, већ представља засебан спелеолошки објекат.
Током последње акције Цуру смо истражили и измерили до дубине од 46 метара, где њени канали почињу да се сужавају, али се настављају даље. Реч је о вертикалним јамама чију унутрашњост чине чисти кречњачки зидови, без пећинског накита.
Посебно је занимљиво то што се у Цури, на дубини од око 35 метара, налази полица која заклања поглед и ствара утисак да се јама ту завршава, иако се она заправо наставља.
Оба објекта имају потенцијал да постану најдубље јаме на Златибору, а можда и у западној Србији. Нешто већи потенцијал у том смислу има Цурица. Ипак, неопходна су додатна истраживања и прецизна мерења како бисмо утврдили њихову коначну дубину. Овога пута нисмо имали довољно времена да започнемо мерење Цурице, тако да нам тај посао предстоји током неке од наредних акција.
Колико су ове јаме захтевне и опасне за истраживање и са каквим сте се изазовима суочили током последње акције?
Оба објекта су изузетно технички и физички захтевна и доступна искључиво обученим спелеолозима који знају да користе ужад и одговарајућу опрему.
Цурица је посебно опасна. Особа која би случајно упала у њен отвор могла би да пада око 50 метара, без могућности да се заустави.
Током истраживања Цурице догодила се и једна незгода. Мањи камен, који је падао са врха јаме и одбијао се о њене зидове, погодио је једног од тројице чланова екипе у пределу обрве, изазвавши посекотину и подлив око ока. Срећом, повреда је била лакше природе.
Уколико се испостави да се обе јаме настављају на знатно веће дубине, биће нам потребна додатна техничка опрема, попут ужади, карабинера, гурти, плочица и болтова, али и даље усавршавање чланова у савладавању вертикалних препрека.
Договорили смо се да у наредном периоду више пажње посветимо вежбама пружања прве помоћи у спелеолошким објектима, као и физичкој припремљености чланова, која је у оваквим условима изузетно значајна.
Јамина је један од најпознатијих спелеолошких објеката у Раковици. Шта су показала нова мерења и какав потенцијал овај објекат има?
Јамина је највећи спелеолошки објекат у селу Раковица. Има улазну вертикалу висине 49 метара и пећинске канале дуже од 600 метара.
Овај објекат је у више наврата истраживан од различитих спелеолошких група. Колико нам је познато, током осамдесетих година истраживали су га чланови Спелеолошког одсека Београд, а деведесетих година екипа Географског факултета, у оквиру истраживања професора др Раденка Лазаревића. Он је овај објекат представио у раду „Пећине и јаме Златибора“, објављеном 1996. године.
Почетком двехиљадитих Јамину су истраживали спелеолози Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда“ из Ваљева и Академског спелеолошко-алпинистичког клуба из Београда, који су израдили њен најкомплетнији и најпрецизнији нацрт и опис.
Наша последња мерења потврдила су да су претходна истраживања и мерења била веома квалитетно и прецизно урађена.
Посебно је занимљив туристички потенцијал овог објекта. Наш предлог Општини Чајетина биће да се око импресивне улазне вертикале, која је по својим карактеристикама јединствена у Србији, уреде видиковци и безбедна стаза за посетиоце.
Уколико техничке могућности дозволе, занимљиво решење био би и мост са стакленим подом преко читаве вертикале. Сматрамо да би такав садржај представљао јединствену туристичку атракцију, не само на Балкану већ и у Европи.
Један од важних сегмената истраживања било је и чишћење јаме Голубињак. У каквом сте је стању затекли и колико сте успели да урадите?
Голубињак је изузетно леп и занимљив спелеолошки објекат, али је, нажалост, годинама служио као место за одлагање отпада.
Јама се налази у самом селу Раковица, између два пута. У једном делу спушта се до дубине од 16, а у другом до 25 метара. Занимљиво је да су у њој голубови пронашли безбедно место за гнежђење, па готово сваки пут када јој се приближите из ње излете најмање два голуба. Отуда потиче и њен назив.
Током ове акције у потпуности смо очистили простор око јаме и њене зидове, који су такође били контаминирани отпадом. Међутим, спуштањем на дно утврдили смо да се тамо налази више од 30 кубних метара смећа различитог порекла и састава – од грађевинског шута и акумулатора до органског отпада.
Овога пута усмерили смо се на извлачење пластичних флаша, јер су релативно лагане за изношење. Плашим се да потпуно чишћење дна неће бити могуће без употребе тешке механизације, односно крана или озбиљније дизалице.
Дубљи делови Голубињака технички су доступни спелеолозима, а поједини делови осветљени су и дневном светлошћу. Постоје и претпоставке професора др Раденка Лазаревића да је овај објекат повезан са Јамином, што би могло да се покаже као тачно.
Ипак, велика количина отпада који клизи према дубљим деловима јаме представља озбиљну опасност. Непријатни мириси, распадање отпада и могућност пропадања кроз наслаге смећа чине боравак у јами веома небезбедним.
Оно што нас радује јесте чињеница да од 2018. године, када смо први пут обишли овај објекат, примећујемо одређени напредак. Наиме, откако је Општина Чајетина поставила контејнер за смеће у селу, нисмо уочили ново одлагање отпада у јаму.
Поред истраживања познатих објеката, претраживали сте и терен од Чиготе према Раковици. Да ли сте пронашли нове пећине или јаме?
У спелеолошким круговима у Србији постоји мишљење да су пећине и јаме на Златибору, које се истражују још од времена Јована Цвијића, углавном већ пронађене и истражене. Међутим, наша искуства показују да то није тачно.
Готово сваке године проналазимо нове спелеолошке објекте. Тако смо 2022. године, на подручју села Стубло, открили Јанковића пећину, док смо 2024. године на подручју Јабланице пронашли Надину бездан и Јаму без имена.
Ове године одлучили смо да истражимо стрм и шумовит терен који се са врха Чиготе спушта према селу Раковица. На том подручју постоје планинарске стазе и шумски путеви, али је велики део терена због своје конфигурације тешко доступан чак и локалном становништву. Међу мештанима постоји и веровање да у тим шумама борави више медведа.
Током последње акције успели смо да прегледамо тек четвртину планираног терена, али смо пронашли један леп пећински објекат на стенском одсеку изнад корита потока Заоглина. Назвали смо га Пећина Заоглина.
С обзиром на кречњачки састав овог подручја, сматрамо да оно има велики спелеолошки потенцијал и свакако ћемо наставити истраживања.
Да ли сте током овогодишњих истраживања уочили неке необичне појаве у подземљу које су вас посебно изненадиле?
Ова година била је веома занимљива са хидрогеолошког аспекта. Због великих количина снега и каснијих падавина, током прве две акције, реализоване у фебруару и априлу, сусретали смо се са великим количинама воде у подземним објектима. То представља једну од највећих опасности приликом истраживања пећина и јама.
Међутим, након летњих суша, током последње две акције затекли смо потпуно другачију ситуацију – готово потпуно одсуство воде у пећинама и јамама.
На пример, Јамина има стални водени ток за који, колико нам је познато, никада није забележено да је потпуно пресушио. Ипак, током последња два месеца овај објекат је потпуно сув. Нисмо забележили никакав проток воде, осим мањих количина воде задржаних на неколико места.
Када је реч о пећинском накиту, најлепши и најприступачнији налази се у Раковичкој пећини, за коју се већ дуже време говори да би требало да буде уређена за посетиоце.
И Јамина, поред импресивног улаза, обилује лепим пећинским накитом, али се он налази дубоко у њеним каналима и доступан је искључиво обученим спелеолозима.
Колико су оваква истраживања значајна за боље познавање подземља Златибора, али и за подизање свести о очувању природе?
Свако истраживање је значајно, чак и оно током којег се не пронађе ништа ново. Кроз наш рад локално становништво боље упознаје пећине и јаме у свом непосредном окружењу и њихов значај.
На тај начин разбијају се и бројни митови, попут прича да се у појединим јамама и пећинама налази скривено злато. Такве тврдње немају реално упориште, јер су многи спелеолошки објекти и данас, уз сву савремену опрему, тешко доступни, а камоли што су били у прошлости.
Посебно је важно подизање свести о еколошком значају ових објеката. Замислите да у домаћинству користите воду из бунара дубоког двадесетак метара, а да се у непосредној близини налази јама дубока тридесет метара, испуњена смећем. Ја такву воду не бих пио.
Зато сматрамо да је очување пећина и јама изузетно важно, не само због њихове природне вредности већ и због заштите животне средине и подземних вода.
Шта су наредни планови удружења „Велес“? Постоје ли, осим Цуре и Цурице, други локалитети који вас посебно занимају?
На територији општине Чајетина постоји још много објеката чије смо истраживање започели или смо тек добили информације о њиховом постојању.
Један од посебно занимљивих објеката јесте Увор на Очкој гори, чије истраживање већ дуже време планирамо да наставимо.
У овом објекту успели смо да прођемо кроз узак и незгодан део са језером, затим кроз дворану са блоковима и да истражимо неколико стотина метара више у односу на ранија мерења.
Сада смо сигурни да Увор и објекат Звекара, који се налази на путу од Очке горе према Чајетини, чине јединствен пећински систем. Посебно је занимљиво што смо у самој Чајетини пронашли један прилично блатњав излаз, за који претпостављамо да би такође могао бити део тог система.
Преостаје нам да то детаљно истражимо и докажемо. Било би заиста занимљиво ући у јаму на Очкој гори и након неколико сати изаћи готово у самом центру Чајетине.
Ова теренска акција била је последња планирана у оквиру овогодишњег пројекта. Постоји ли могућност да до краја године организујете још једно истраживање?
Размишљамо о организовању још једне акције како бисмо довршили истраживања јама Цура и Цурица. То ће у великој мери зависити од могућности наших чланова, јер је спелеологија тимска активност која захтева окупљање одговарајуће екипе, али и од временских услова.
Обе јаме налазе се на надморској висини од око 1.100 метара, где током јесени и зиме снег може да изненади. Такви услови додатно отежавају истраживања и повећавају ризик од повреда. Осим одрона камења, опасност представљају и леденице које могу пасти са зидова јама и озбиљно повредити истраживаче.
Безбедност чланова нам је увек на првом месту, па ћемо одлуку о евентуалној новој акцији донети у складу са временским условима и могућностима екипе.
Када можемо очекивати комплетне резултате овогодишњих истраживања и шта ће садржати завршни извештај?
Будући да је последња акција реализована у оквиру пројекта који суфинансира Општина Чајетина, извештај је већ достављен, у форми која је коришћена и ранијих година. Он садржи опис спроведених активности, фотографије и поједина мерења.
Детаљан извештај, са свим мерењима истражених објеката, фотографском документацијом и другим релевантним информацијама, као и предлозима за евентуално формирање нових туристичких знаменитости Златибора, биће обједињен у завршном елаборату.
Планирано је да тај документ буде достављен Општини Чајетина по завршетку целог пројекта, највероватније до краја календарске године.
Златиборске вести