Књижевно вече у хотелу „Палисад“ било је посвећено академику Душану Ковачевићу, овогодишњем добитнику Повеље за животно дело, док је традиционалним паљењем песничке ватре на Шуматном брду обележено 150 година од рођења Милана Ракића.
У оквиру XIII Песничких ватри златиборских, у хотелу „Палисад“ на Златибору одржано је књижевно вече посвећено књижевнику, драмском писцу и академику Душану Ковачевићу, коме је ове године припала Повеља за животно дело. Манифестација је и овог пута окупила представнике културног и јавног живота, подсећајући на трајну вредност књижевности и значај очувања српског културног наслеђа.
Свечаност је отворио председник општине Чајетина Милан Стаматовић, који је Душану Ковачевићу уручио признање, истичући да је оно израз захвалности за све што својим стваралаштвом чини за Србију и српски народ.
„У име Србије, у име мале општине и свих Златибораца, желимо да му захвалимо за све оно што чини за Србију и српски народ“, поручио је Стаматовић.
Говорећи о значају порука Милана Ракића, чијој је 150. годишњици рођења посвећена овогодишња манифестација, председник општине Чајетина нагласио је да родољубље и одговорност према држави и младим генерацијама данас имају посебну важност.
Он је истакао потребу да се искуства предака, али и савременика чије стваралаштво и животно дело представљају ослонац друштву, преносе будућим генерацијама.
„Мислим да родољубље никада није било потребније и важније. Треба да поведемо рачуна о држави Србији, о младим људима и да користимо искуства наших предака, али и наших савременика“, поручио је Стаматовић.
Осврћући се на значај манифестације, истакао је и напоре организатора да Песничке ватре златиборске из године у годину добијају све већи значај и допру до што већег броја људи, окупљајући их око књижевности, уметности и вредности које повезују народ.
Захваљујући на признању, Душан Ковачевић истакао је да традиционална песничка ватра представља много више од симбола поезије.
„Та ватра је симбол поезије, али не само поезије, него и општинског духа, нечега што је трајно и што је светлост у овим годинама када нам је светлост неопходна можда више него икада“, рекао је Ковачевић.
Говорећи о Милану Ракићу, Ковачевић је истакао и личну повезаност са песником, чије име носи улица у којој више од четири деценије живи и ради у Београду, у Звездара театру. Како је навео, свакодневни пролазак том улицом представља трајну везу са песником и његовим стваралаштвом.
Подсетио је на место које Милан Ракић заузима у једном од најзначајнијих периода српске поезије, истичући да његови стихови припадају самом врху књижевног стваралаштва тог времена. У свом обраћању поменуо је и друге песнике чије дело посебно цени, а вече је употпунио казивањем стихова, враћајући пажњу публике на саму суштину окупљања – снагу писане речи која наџивљава своје време.
О књижевном стваралаштву и значају Душана Ковачевића за српску културу говорио је књижевни критичар Милан Ружић, док су глумица Марија Јеремић и глумац Слободан Љубичинић својим учешћем допринели свечаном програму.
Књижевно вече у „Палисаду“ представљало је наставак програма који је током дана започео на Шуматном брду, где је традиционалну песничку ватру упалио овогодишњи добитник Повеље Душан Ковачевић. На тај начин обележено је 150 година од рођења Милана Ракића, једног од најзначајнијих представника српске поезије.
Овогодишње, XИИИ Песничке ватре златиборске, одржане под поруком „Данас нама кажу, деци овог века…“, још једном су повезале поезију, књижевност и позоришну уметност, указујући на важност културних манифестација које чувају сећање на великане српске књижевности и подстичу нова поколења да упознају њихово стваралаштво.
Од пламена на Шуматном брду до стихова и разговора у хотелу „Палисад“, Златибор је и ове године био место сусрета традиције, уметности и мисли које остају живе кроз време.
Златиборске вести