Пораз Виктору Орбану на парламентарним изборима у Мађарској 12. априла ове године нанела је олигархијска, пробриселска НВО листа Петера Мађара, чију је основу чинила Странка поштовања и слободе (Тисза). Осим што су сви светски мејнстрим медији под контролом дубоке државе пренели хвалоспеве на рачун Мађара и освајања двотрећинске већине у парламенту, убрзо су почеле да се објављују анализе које су хвалиле начин организовања и вођења кампање Тисе. Кључну улогу одиграла су „Тисина острва“, неформална удружења симпатизера, присталица и чланова странке, која по својој структури и природи у потпуности одговарају блокадерским „зборовима“. Штавише, из начина рада „острва“ види се да су блокадерски „зборови“ у свему пресликана домаћа верзија.
У мору новинских текстова и анализа истиче се научни рад Хане Фолш, објављен у Демократском часопису 3. јула 2026. године. Фолш је детаљно објаснила како су „острва“ довела до промене јавног мњења, и то под насловом „Како је цивилно друштво победило Орбана“. Наслов рада може и да се парафразира као „Како је НВО сектор дубоке државе узвратио ударац“.
Фолшова је докторанткиња са Станфорда, која је активна чланица лабораторије Сиромаштво, насиље и управљање (ПовГов), као и лабораторије Поларизација (ДПЛ) унутар Центра за демократију, развој и владавину права (ЦДДРЛ) на Станфорду.
Центар за демократију, развој и владавину права (ЦДДРЛ) у домаћој српској јавности познат је као партнер ЦРТА-е на изради извештаја о стању демократије у Србији из јула ове године. Осим тога, познати политиколог Френсис Фукујама, на чију се подршку блокадерском покрету реферишу тајкунске лажовизије Јунајтед групе, директор је ЦДДРЛ-а и један од креатора писма подршке блокадерима иза којег је стало тренутно руководство ЦДДРЛ-а.
Та свеопшта забринутост за „демократију“ прва је одлика обојених револуција у овом времену. Будући да ради у лабораторијама које се баве истраживањем стања демократије, Хана Фолш је узела учешће у борби против Орбана у Мађарској. Она се, наравно, укључила у протест против гашења Сорошевог Централноевропског универзитета у Будимпешти 2017. године. Особа из таквог миљеа дели објаве „медија“ Партизан, који финансирају амерички НЕД, Герман Марсхалл Фунд и шведска Фондација за демократију и плурализам. Партизан је медиј лево-либералне оријентације који је све своје капацитете ставио у службу смене власти у Мађарској и довођења Петера Мађара на место премијера.
Партизан је заправо један од многих медија, као што је и Хана Фолш једна од неколико стотина „интелектуалаца“ финансираних од стране дубоке државе. Уз ове две полуге, кључни у смени Орбана били су НВО сектор и нова тактика вођења кампање.
Гашење Сорошевог универзитета и регистрација агената страних интереса као прекретница
Године 2017. мађарска влада донела је измене закона о високом образовању, познате као „Леx ЦЕУ“, које су практично онемогућиле рад Централноевропског универзитета (ЦЕУ), који је основао Џорџ Сорош. Закон је захтевао да страни универзитети морају да одржавају наставу и у својој матичној земљи, што ЦЕУ није имао, јер је био акредитован у САД и Мађарској.
Паралелно са гашењем Сорошевог универзитета, Орбанова влада донела је низ закона усмерених на НВО сектор дубоке државе. Тако је усвојен „Леx НГО“, који је организације које примају значајнија средства из иностранства обавезао да се региструју и јавно означавају као „финансиране из иностранства“. Године 2018. усвојен је пакет „Стоп Сорош“, који је криминализовао помоћ НВО сектора илегалним мигрантима.
Касније су уследиле и друге мере, укључујући Закон о заштити суверенитета и предлоге закона о „транспарентности јавног живота“, који су омогућавали ограничење финансирања из иностранства и строге контроле организација које су представљале претњу.
Све ово било је предуслов за победу Орбановог Фидеса на изборима 2022. године. Тада се традиционална лево-либерална опозиција удружила у неку форму ДОС-а, заједно са крајње десничарским Јобиком. Све ово било је директно и нескривено финансирано од стране дубоке државе. С обзиром на то да овакав аранжман није дао резултат, прешло се на другачије облике организовања.
Фолшова управо то говори у свом раду када каже да су странке и НВО сектор били превише слаби и демотивисани, а да чисто грађанске групе нису имале довољно јаку организацију. Странке су представљале проблем за изборни резултат јер су биле превише централизоване. Зато, како тврди Фолшова, Тисина „острва“ нису била потпуно независне грађанске организације, а ни страначке филијале, већ нешто између. Замишљена су тако да се сама организују, али да задрже везу са странком Тиса.
На формирање Тисиних „острва“ позвао је Петер Мађар у јулу 2024. године, наводећи да је реч о мрежи локалних група које се међусобно организују са истим циљем – рушење власти. Међу њима се нашао већи број чланова и активиста из НВО сектора који за ову прилику нису потенцирали да су део те приче. Штавише, они су то сакривали како би лакше пришли бирачима који, најблаже речено, нису гледали благонаклоно на агенте страног интереса.
У Србији је стање слично, али су групе за притисак из НВО сектора много агилније и отворено укључене у процесе, па самим тим и у организацију „зборова“ и сам „студентски покрет“. То сами нескривено признају.
Тисина „острва“ и „зборови“ Грађанских иницијатива као антистраначки вид организовања, чије финансије није могуће пратити
Тражећи алтернативу постојећим опозиционим странкама, које за 14 година нису успеле да се удаље од борбе за прелазак цензуса, са почетком обојене револуције блокадери у Србији тражили су нови начин организовања. На организовање „зборова“ у Србији позвали су неколико месеци након Мађара, почетком марта прошле године.
„Шта је за студенте пленум – то је за народ збор грађана. Међутим, због изражене централизације и корупције система, локалне самоуправе, а са њима и месне заједнице, тенденциозно су запостављене. Снага студентског покрета лежи у непосредној демократији, која је, за разлику од представникчке, неподложна манипулацји и поткупљивости. Представничка демократија очигледно није у стању да реши вишедеценијску друштвено-политичку кризу наше земље, док модел непосредне демократије, на основу нашег искуства, има добру шансу…..Због тога вас позивамо да се окренете локалним самоуправама и самостално организујете по моделу непосредне демократије – кроз законом превиђено тело збора грађа. Сви у зборове“, саопштили су блокадери 9. марта 2025. године.
Принцип организовања „зборова“ у Србији апсолутно је пресликан систем који је замислио и спровео у дело Петер Мађар кроз Тисина „острва“. Зборови су, попут „острва“, незванична удружења која нису регистрована и чије се финансије, самим тим, не могу пратити. Они се бирају међусобно, имају одобрење централе за коју раде, а у „збор“ или „острво“ може да уђе ко год жели. Најчешће су то активисти НВО сектора и традиционалних странака бившег жутог режима, а у мађарском случају лево-либералне власти пре Орбана.
Посебно је важно инсистирање на томе да организације „саме“ финансирају своје активности, што једноставно није могуће, јер се често ради о стотинама, па чак и хиљадама евра за само једну акцију.
Оно што се у оба случаја потенцира, а што истиче и Фолшова у свом раду, јесте да су „острва“ подстицала аутономију у раду због широког неповерења у партије и чланство у њима. Фолшова наводи да су чланови „острва“ своје организације описивали као „самоорганизоване локалне заједнице које доприносе смени режима“.
Када су у питању „зборови грађана“ у Србији, они постоје у Закону о локалној самоуправи, али као тело које углавном сазива председник месне заједнице или председник општине. С обзиром на то да блокадери у целој Србији немају власт ни у једној општини или месној заједници, осим у Медијани у Нишу, самим тим ни „зборови“ нису легални.
Зборови грађана, иначе, нису замишљени као тела и организације, већ као догађаји, једнократне скупштине, сабори, на којима се расправља о хитном питању које не може да се одлаже. Осим што мора да га сазове председник општине или месне заједнице, он подразумева и учешће најмање 10 одсто бирача, а у неким општинама чак и 50 одсто.
Знајући све то и разумевајући да никада неће моћи да организују законски „збор грађана“, блокадери су упомоћ позвали НВО сектор да разјасни шта је „збор“ и како да се други блокадери најефикасније организују. На њихов апел јавиле су се, наравно, Грађанске иницијативе, НВО финансирана од стране криминалног УСАИД-а и Сорошеве хоботнице, које су дале немерљив допринос обојеној револуцији. Грађанске иницијативе су у њој директно учествовале преко својих представника и кроз пумпање разних „афера“.
Грађанске иницијативе објавиле су детаљно објашњење и у њему овај законски „збор грађана“ назвале „формалним“, а овај блокадерски – неформалним.
„Формални зборови су у принципу законски предвиђени да буду једнократни догађаји. Међутим, неформални зборови могу да постану нека врста трајног радног форума грађана за решавање разних питања која их се тичу, а у те сврхе могу да формирају и различита добровољна радна тела или координационе тимове“, пишу Грађанске иницијативе.
Даље они директно доводе у везу „неформалне зборове“ са блокадерским пленумима, истичући да су принципи исти – непосредна демократија и равноправност учесника.
„Формални зборови имају и законски основ да приморају општину на реакцију, јер она има обавезу и рок да пружи тражене одговоре и одлучује о предлозима и захтевима формалног збора грађана. Неформални зборови немају ту могућност деловања кроз институције система, али могу да послуже као средство ваниституционалног притиска. У сваком случају, збор грађана не треба да буде само простор за дискусију, већ понајпре полазиште за конкретну акцију“, наводе Грађанске иницијативе.
Овиме они практично признају да су „неформални зборови“ параинституционалне организације које само злоупотребљавају термин „зборови грађана“ како би томе дали призвук институционалности, а да не би рекли истину – блокадери из „зборова“ раде за обојену револуцију и блокадере.
Иако наводе да многи блокадери желе непосредну демократију у државном систему, сами руше Снешка и мокре блокадерске снове, наводећи да „није много реално да директна демократија постане доминантни модел“. У преводу, Грађанске иницијативе поручују блокадерима да су пијуни у великој шаховској партији у којој блокадерска врхушка треба да отме власт.
Идентичну улогу имали су припадници Тисиних „острва“, због чега су се након избора осетили „запостављеним и напуштеним“. С обзиром на то да је постојала реална могућност да напусте и Тису и Мађара, нови премијер морао је да организује велики скуп на којем се извинио. Он је признао „грешку“ и немушто објаснио да је желео да се припадници „острва“ одморе након изборне победе. Састанак је завршен са 200 милиона форинти „подршке за рад локалних заједница“ и обећањем да ће припадници „острва“ учествовати у раду Владе. Од „острва“ ће, обећао је Мађар, створити формалне организације, које ће имати руководства и координаторе, као и омладину. И тако је полуаутономна организација постала страначки орган.
Колико ће и да ли ће домаћи блокадерски „зборови“ Грађанских иницијатива наплатити свој рад у кампањи, остаје да се види. Суштина је у томе да је 200 милиона форинти око пола милиона евра, а Грађанске иницијативе више новца годишње троше на папир на којем штампају директиве „зборовима“. За своје остале активности на „заговарању“ добиле су 14,5 милиона евра донација од 2004. до 2025. године од УСАИД-а, НЕД-а, Џорџа Сороша, немачког ГТЗ-а, ОЕБС-а и других.
НВО сектор отворено признаје да је укључен у „зборове грађана“ и „студентски покрет“
У активности „зборова“ и студентског покрета нису укључене само Грађанске иницијативе. О сарадњи НВО сектора са овим покретима говорила је и Бојана Џуловић, пројектна менаџерка Београдске отворене школе (БОШ), у интервјуу за Демостат.
Она је за подкаст „Пола сата Демостата“ истакла да су студентски покрет и зборови грађана нови актери на политичкој и друштвеној сцени Србије, који су показали велику мотивацију за самоорганизовање, посебно у мањим срединама.
„Када се укрсте искуство и знање цивилног сектора са новом енергијом и иницијативама које уносе и студентски покрет и зборови грађана, добијамо снажан и позитиван ефекат“, навела је Џуловић.
Посебно је значајно њено признање да подршка НВО сектора није само декларативна, већ да појединци из невладиних организација непосредно учествују у активностима студентског покрета, донирају храну, уступају простор и пружају правне савете.
Џуловић је открила и да је ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво, који води БОШ, током претходне три и по године подржао око 250 неформалних група и организација цивилног друштва, док су потребе биле четири пута веће. Реч је о широј мрежи локалних иницијатива, а не искључиво о блокадерским „зборовима“.
Три механизма обојене револуције: Информације, куповина гласова и кандидати
Према њеним речима, „Тисина острва су помогла у изборној победи кроз три механизма“, а додаје да су, на првом месту, „створили независно информационо окружење“. То „окружење“ огледало се и у страначком листу Чист глас (Тисзта Ханг), који је бесплатно дељен. Тисина „острва“ преносила су и информације на терену, а тим „независним окружењем“ назива се и креирање вести и њихово преношење кроз дебату с људима на терену. Они су такође делили флајере и други изборни материјал по забаченим срединама.
Друга активност тицала се „хуманитарне“ делатности. Тисина „острва“ делила су хуманитарну помоћ и „одговарала на потребе грађанства“, како заменом теза Фолш назива обичну куповину гласова. То је посебно важно у Мађарској, у којој се Тиса фокусирала на привлачење сиромашних бирача, за које су проценили да могу да „купе“ њихов глас.
На трећем месту су селекција кандидата и избор будућих посланика са Тисине листе. У октобру 2024. године странка је расписала отворени позив и примила преко 10.000 пријава за кандидате за позиције у државној управи. Информације о кандидатима странци су достављала „острва“.
У ова три механизма рада у потпуности може да се препозна рад „зборова грађан(ских иницијатива)“. На првом месту, „информационо окружење“ створено је друштвеним и дигиталним „буббле-ом“, тј. мехуром у који су гурнути чланови „зборова“.
У таквом окружењу створени су политички екстремисти који уопште не желе да слушају другу страну. Они више не преиспитују било коју одлуку или став централе, већ осећају потребу да се са том одлуком сложе. Они су преносиоци информација, али и преносиоци насиља, негативне кампање и поделе бирачког тела на подобне и неподобне. Како се све развило у Мађарској, потпуно исти ток има и у Србији. Кроз те „канале“ створена је премиса да су функционери, присталице, чланови и симпатизери странке на власти демони које је потребно уништити.
На другом месту су хуманитарна помоћ и акције. „Неформални зборови“, како их називају Грађанске иницијативе, наједном су постали организације које скупљају помоћ за оболеле, храну за гладне, новац за сиромашне, одећу и обућу за голе и босе.
На десетине сајтова и портала, као и налога на друштвеним мрежама, почело је да дели „дирљиве“ објаве о томе како „збор Поречја“ прикупља хуманитарну помоћ за обнову породичне куће у том насељу у Лесковцу. „Збор Сомбора“ прикупио је преко 500 килограма „потрепштина“ за најугроженије становнике града. Они су дали и име акцији: „Донирај намирнице – буди херој заједнице“. У Ваљеву су збораши прикупљали помоћ за „пострадале у пожарима“ током јула. Скупљено је тричавих 1.400 евра, што је, наравно, јавно приказано на сва звона. У већину акција укључен је и Црвени крст, којем су донирани храна, одећа и пиће. Таквих примера изненадног доброчинства политичких актера има на десетине.
На крају, трећи механизам обојене револуције укључио је селекцију и, на крају, избор кандидата за посланике. Тисина „острва“ имала су задатак да изнедре три имена, а да затим гласају за победника који ће бити њихов представник. Дакле, непосредном, директном демократијом изабран је представник да учествује у представничкој демократији (?!) – галиматијас који могу да размрсе само креатори обојене револуције или… Илија Срдановић?
Носилац блокадерске тзв. студентске листе је Илија Срдановић из Врбаса, који је пре званичне кандидатуре за посланика и постављања на чело листе био члан „збора грађан(ских иницијатива)“ из Новог Сада. Он је управо изнедрен као кандидат на тај начин, тако што га је факултету предложио „збор“, а касније је наводно изгласан на гигапленуму или сличном опскурном телу.
Прича о кандидатури за највећи број кандидата на тзв. студентској листи идентична је. Занимљиво је то да су сви они били изузетно активни у раду својих „зборова“. Срдановић је бициклирао, трчао, шетао и налази се на многобројним снимцима разноразних акција, много пре кандидатуре.
Оно што је у овом случају веома занимљиво јесте чињеница да Фолш примећује да је Тисиним „острвима“ било дато да раде селекцију кандидата на начин да оцењују ко „доследно долази и ради“, ко „сарађује под притиском“, ко „решава конфликте“ и „има локални углед“. Принцип избора кандидата на тзв. студентској листи практично је исти, према речима самих блокадера. Изабрани су они који су „од почетка били уз студенте“. То је флоскула коју смо чули милион пута. На крају је, испоставља се, оцењивано ко је учествовао у раду „зборова грађана“, као једна од најбитнијих ставки, баш као и у Мађарској.
Синергија неформалних организација и „посматрачких мисија“: Ко спроводи надзор избора?
Након кампање, куповине гласова, ширења дезинформација и лажи, дехуманизације представника власти и одабира кандидата, следе избори. На изборима је једна од најважнијих активности за „демократски“ НВО сектор „посматрање“.
Мађарски пример показује колико значајну улогу у изборним кампањама могу имати мреже цивилног друштва, локалне иницијативе и посматрачке организације. Хана Фолш у анализи за Царнегие Ендоwмент наводи да је организација ДЕ! Ацтион Цоммунитy ангажовала више од 2.400 посматрача, док је паралелна мрежа странке Тиса окупила још око 2.000 добровољаца. Између ове две мреже постојала је сарадња.
Иста организација учествовала је у стварању документарца „Цена гласа“, посвећеног оптужбама за куповину гласова и притиске на бираче. Фолш наводи и тврдње истраживачких новинара о плану мобилизације до 600.000 гласова кроз мреже повезане са Фидесом. Тако су питања изборних неправилности постала једна од важних тема политичке кампање.
Слична борба за тумачење изборног процеса води се и у Србији. ЦРТА је након београдских избора 2023. године својим извештајима о организованим миграцијама бирача значајно утицала на јавну расправу, у којој су посебно место заузеле оптужбе повезане са бирачима из Републике Српске.
Уочи избора 25. октобра поново се отвара питање улоге посматрачких организација, њихових веза са политичким и грађанским покретима и утицаја који имају на јавно мњење.
Јер питање није само ко ће победити на изборима, већ и ко ће покушати да одређује како ће јавност ту победу разумети – као израз воље грађана или као повод за нову политичку кризу.
24седам