Први на листи и носилац листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ Александар Вучић гостује на РТ Балкан.
Каже да се добро осећа на јединој руској ТВ у Европи.
– Прво, лепо је. Људи су ме дочекали боље и са више гостољубља него што сам очекивао. Ја сам поносан што код нас постоји слобода избора. Мислим да је то српски допринос демократији у Европи. Срећан сам што сам макар и мали допринос дао сам – каже он.
Очекује проблем што гостује на РТ.
– Код нас са оне стране Дрине се каже „пала мува на медведа“ – казао је он.
Очекује веће проблеме из Европе због гостовања, а мање од Американаца. Истиче да су они „мање острашћени“.
Кад је у питању договор Русије и САД, каже да не мисли да се ради само о дизелу.
– Трамп ради паметну ствар за САД. Тешко да ће то утицати на међуизборе. Не тови се прасе пред Божић. Он покушава оно што може. Мислим да Трамп зна да му је Кина главни такмац и покушаће да одваја Русију од Кине и да је приближава САД. Не можете му рећи да је то глупо. Напротив – каже Вучић.
Истиче да би исто радио да је на Трамповог месту.
– Са његовим најближим људима сам разговарао готово три сата. То је она њихова „морнаричка соба“. То је био петак увече кад су могли да иду кући – рекао је он.
Сматра да се одлуке као о дизелу не доносе напречац.
– Погледајте њихову стратегију, која више представља неко доктринарно обраћање него стратегијско-тактички пут у будућност. Онда сте могли да, отприлике, између редова прочитате овакве ствари. Дакле, знамо: Кина је једини такмац – тврди Вучић.
Кад су у питању санкције НИС, не мисли да је решење да се одустане од продаје НИС.
– Не бих то искључио као могућност. То се тиче само Американаца и Руса, то нема везе са нама. Мислим да су Руси постигли договор са МОЛ о важним стварима. Не бих искључио потенцијалне разговоре са Американцима уколико им ово са дизелом и неке другу ствари буду ишле добро. Чак не бих искључио ни то да продају НИС Американцима. Не кажем да је то извесно – наводи он.
Американци су код Путина и Зеленског дошли на три нивоа, сматра он. Један је Виткоф – Кушнер. Друго – шеф ЦИА и треће тим који води Рубио.
– Сва три тима раде на решавању украјинског проблема. На крају морају да синхронизују све то, што значи да су се томе озбиљно посветили – казао је Вучић.
Не верује у лака решења око Украјине данас или у кратком року.
Плаши се да може доћи до рата Русије и Европе и нада се да до тога неће доћи.
– Веома ме буни ово што се догађа у Француској. Немају ти протести много веза са Макроном. Није им он циљ, знају да за пет месеци неће бити председник. Занимљиво је што су Бардела и Марин ле Пен против тих протеста. Реаговали су одговорно. Ако сагледате ко стоји иза тога, видите сличну структуру протестима у Србији – много НВО сектора плаћеног споља. То француска служба несумњиво све зна. То није дошло из Француске. Мислим да није дошло ни из Русије, иако ће вам они рећи да јесте. Не бих да типујем – каже Вучић.
Тврди да је у Србији циљ био сменити једног човека, а да после управљају с луткама на повоцу.
– Да ли ће то да буде Шошкић, Срдановић, Хубач, Бакић, потпуно им је свеједно. А стварно је потпуно свеједно. Никакве разлике између њих нема, они ће ту да управљају, и они знају да је то суштински крај политичке Србије, и то је то. У Француској је дубинско рушење једне европске силе из много разлога – рекао је Вучић.
О односу Србије и Русије
– Ја немам, у мојој породици су, и то није никаква тајна, и отац и брат, изразито русофилски оријентисани. Ја сам неко ко је рационалан, прагматичан, и гледам српске интересе. Ја само не желим да прихватим, и људи ће ми рећи: „Па Русија је ’92. дигла руку“ и обе руке у вис за санкције Србији. Ја кажем: јесте. Србија није. Па добро, што ми нисмо, шта ми глумимо, и тако даље. Не глумимо ништа. Ми гледамо да сачувамо традиционално добре односе, јер на крају не можете да поистовећујете кривицу онога који је извршио агресију на нашу земљу са кривицом онога ко се сагласио са санкцијама истих оних који су извршили агресију на нашу земљу. Да ли је то пријатан тренутак? Не, није пријатан тренутак. Имају и они, свакако, тренутака који за њих нису пријатни – додао је.
Како је навео, битно је сачувати пријатељство са Русијом.
– Ја сам задовољан што људи у Кремљу врло добро разумеју тежину позиције Србије. Постоји, знате, у нашој земљи и много оних других који глуме веће Русе од самих Руса, па ће они Русима да објасне колико ми нисмо добри са Русима, па не зна Путин, знају боље они. Али у међудржавним односима морате да исказујете поштовање, и да у тешким тренуцима чувате хладну главу, и да доносите рационалне и паметне одлуке. И да то пријатељство сачувате. Ми смо то успели са Руском Федерацијом, и ја сам због тога веома задовољан.
– Ево, сад ћу да вам откријем нешто. Путин је мени рекао, имали смо ми много чудних разговора и никада не причамо о таквим стварима, али оцењујем да му ово неће сметати. Дакле, све што би можда могло да му смета, никада не бих рекао, јер то часни људи не раде. Рекао ми је сад, дуго смо причали, сат времена. Знате шта је телефоном, причате сат времена. Није, није једноставно. И он мене пита: „А што подносиш оставку? “ Врло мудро питање. Ја кажем: „Тако сам одлучио. “ И хоћу да те обавестим да ћу сутра, то је било дан пре него што сам поднео оставку, да поднесем. Кандидоваћу се за то и то место, рекао сам. Могу да изгубим, могу да победим. Шансе су пата-пата и видећемо, борићу се. Он каже: „Није то моје питање. „Моје питање је: шта је са земљом, имаш ли поверење у оне који ће да наследе функције, и шта ћеш да радиш уколико буде изазова за земљу у тих месец, два или три? – упитао је и додао:
– На то је било тешко да му пружим одговор. И рекао сам му: рачунам да људи који ће да буду, и жене које ће да буду вршиоци дужности, и други људи који се налазе на одговорним функцијама, да су лојални држави, пре свега. На крају крајева, верујем да су ми и лојални пријатељи, тако да надам се да ће бити све у реду. Али поразио ме је и у смислу рационалног приступа: зашто сам ја донео такву одлуку? Донео сам такву одлуку не због тога да задовољим форму, било чију, и бесмислене неке законе које смо усвајали да бисмо некога, чак не ни споља задовољавали, јер ја сад да вам кажем: ми можемо потрошити 6 милиона евра у овој кампањи, нама ће да остане не знам колико милиона евра на рачуну. А на шта трошимо? Не смемо у хуманитарне сврхе, не смемо ово, не смемо оно, све то по закону не смете. Све је бесмислено. Као што је и ово. .. као што је и ово бесмислено. Али сам желео да покажем да могу са истим условима, да се не појављујем нигде као председник, да не отварам фабрике, а иначе бих сад имао и те како свашта бих имао да отварам.
Истакао је да верује да има поверење народа.
– Очигледно не верују студентској листи — чим је Путин експлицитно рекао „надамо се да ће Александар Вучић бити нови премијер“, и они су дан раније рекли да неће уводити санкције. И ви и ја знамо да би увели санкције дан после. И немојте да се правимо наивни, и немојте да се правимо блесави. Нити о томе одлучују сви они који лупају глупости сваког дана по разним телевизијама и свуда да причају оно што људи воле да чују, јер наши људи неретко воле да учитавају вишак смисла у њихове речи, реченице, у ћутање, у герилски приступ. Шупља дечија прича. Суштина је: број 3 на тој листи вам је Хубач, који вам је човек Соње Бисерко, невладиног сектора. Срдановић, човек Динка Грукоњића, број 1 на тој листи. Већину других немате ни појма ни ко су, ни шта су, али знате добро ко је и Дејан Шошкић и ко је Јово Бакић. Је л’ има ту, кажите ми, иједан од њих који би за било шта? Није могао да се избори Мило Ломпар. Није могао нико да се избори. Избацили су их. Шутнули су их као фудбалску лопту – одговорио је.
– Нема лица, човека, који ће да вам каже: „Нећу да уводим санкције Русији.“ А при томе, ја никад нисам рекао „нећу“, него сам увек говорио: надам се да ће наши закључци моћи да опстану. Чак сам Путину рекао у првом том разговору: надам се да те нећу позвати телефоном, али неће бити ниједне санкције против Русије неће бити уведене док те не позовем телефоном.
Открио је да га је председник Путин примио у кућу, као и да је примио његов поклон ван протокола — икону коју је Путин трипут пољубио.
– Он је мене питао све време, кад смо били у његовом оном зилу, питао ме: „Како си успео да смањиш пензије и плате да преживиш?“. Рекао сам му: зато што сам то урадио на поштен начин. Нисам то радио зато што желим зло народу или зато што сам ја крив. Зато што су ми оставили празну касу, оставили земљу без фабрика, 500. 000 људи остало без посла. То је као код тебе да буде 10 милиона без посла остављено, па ти гледај шта би радио. Мораш да урадиш да полако подижеш земљу.
Навео је да мисли да ће бити руски проблем, као и делимично српски, који никада нисмо разумели због чега је тако, Путин покушава да окрене Русију и да људи у Русији разумеју да не постоји само Европа. И са тим ће имати увек проблем у Москви и Петербургу.
– Хоће да изађу на изборе, неће да изађу на изборе, друга је то ствар, дакле. Али увек оних 30 до 35 одсто који су против њега и против сваког национално опредељеног руског лидера, исто као и овде. Београд, Нови Сад, потпуно исто. И сад ви да питате, да окренем ствари овде: ја сад покушавам да договарам са Румунима, само да договарамо, пустите политику, причам само о инфраструктурним везама и о свему другом. Знате ли колико је мање људи наших ишло у Темишвар него у Загреб или Љубљану? А ближи им је, посебно на северу Србије, лепши је – додао је.
– Много је лепши од Загреба, и од Љубљане, један диван барокни град, али нисмо ишли, просто то за нас као да је забрањена зона. И покушавам сад некако и људима да кажем, овде људи, хајде да мало размишљамо, постоји источна страна света, немојте само да гледамо на запад. Погледајмо мало на исток, погледајмо мало ка Африци, погледајмо мало овамо, онамо. Путин у томе успева, делимично, нисам сигуран, нисам сигуран да је то могуће у потпуности, дакле, али делимично свакако.
О геополитичким односима
– И Руси се труде да напредују и у дигитализацији, и кроз војну индустрију да развијају нове технологије, Украјинци такође. А оно што је, међутим, незаустављиво, то је Кина оде у небеса и не можете им, не можете им ништа. И то Американци разумеју, и зато ми се чини да Трамп ово ради, а не због тога што му је стварно потребно 300. 000 тона дизела. Русија му је потребнија много више у будућности него данас, и мислим да је то стратешка ствар, а не тактичка ствар.
О блокадама
– Знате, оно кроз шта сам ја прошао у претходних готово 2 године, и мало дуже од тога, то ниједан човек у свету није прошао у својој јавности. Ниједан. И са многим лидерима сам разговарао. Ако ме већ вучете за језик, чак ми је Путин, после оног бесмисленог упада 2020. или 2021. године током короне у Народну скупштину, рекао, каже, „невероватно колико су агресивни ти демонстранти тамо“, и то је било под великим утицајем Н1. У то време, каже: „Али видим ја да ћеш, да ти и то успеваш некако да хендлујеш.“ Како, не знам, али видим да некако успеваш. И то што сам проживео претходних година, а посебно последње 2 године. И да ме питате како ми је када видим, не знам, министарку спољних послова Аустрије која их прима и која говори не знам шта, или видим Андреја Пленковића шта ради и на које начине све води кампању против Србије и против мене лично, где су они, што би рекао Горан Шарић, објавили више негативних текстова о мени него позитивних, и негативних, и неутралних, о свом председнику и премијеру у последњих 20 година – навео је.
– Када то све видите, када видите многе друге ствари које су долазиле, а које су се тицале и мене, разних лажи од Сарајева, замислите да вам онакве бруталне лажи објави Дер Шпигл за Сарајево Safari, па онда извињења, па онда судске привремене мере и остала чуда, дакле, у којима ви ваљда убијате децу у мајчином наручју. Наравно, јасно вам је да не могу да имам дивну емоцију. И када смо имали састанке у, није у Будви, него у Тивту доле, кад смо били, њих четворо је било — Меркел, Макрон, Фон дер Лајен и Антонио Кошта. И био је фер састанак, баш фер. Они су ме питали, причали смо о томе шта ми треба да урадимо, и то чак не бих рекао тралала, али то је мање важно. Онда је дошло до кључног питања: „Хајде ти нама поштено реци“, пошто ваљда виде какав ми је емоционални став, кажу: „Хоћеш ли ти да водиш земљу у Европу или нећеш? “ И ја им нисам крив, ја сам им рекао: „Што се тиче мојих емоција, ви их препознајете добро, зато ме то и питате“ – одговорио им је.
Истакао је да је рекао да је рационалан човек и да сматра да Србија треба да остане на европском путу.
– Ја знам да нас неће примити у Европу скоро; за мене је много важније да ми имамо јединствено тржиште са Европском унијом, да имамо слободан проток људи, роба, капитала и услуга, и то је то“. Међутим, оно што сам сада видео, они су ставили као услов чак и за то, не за чланство у Европској унији. Као услов за то су ставили оно што смо ми, што је требало да испунимо кроз поглавље 31., и то непосредно пред чланство у Европској унији, а то је потпуна сагласност са спољном политиком Европске уније.
– Дакле, увођење санкција Русији је нешто што мора да буде предуслов за добијање и јединственог тржишта и отворених граница, а не само чланства. Не живимо ми од новаца, од пара пореских обвезника Европске уније, као што ће многи да вам причају. И са свим новцем који је Мађарска добила, нећете да видите да ће да буде много богатија сада него што је била пре годину, две или три, када није добијала новац. Није тај новац пресудан. Али ми се налазимо у Европи. Ми смо под огромним притиском због чињенице да смо једина земља која није у НАТО савезу. Једина земља која је војно неутрална, суштински – одговорио је и додао:
– Дакле, ми морамо да бринемо и да водимо рачуна о својој одбрани. Наша доктрина је промењена. Ми не можемо да отворимо све сукобе овога света. Ја верујем да би многима у Русији одговарало да ми тако кажемо. Ја нисам неодговоран да то откажем на такав начин, јер бих тиме довео своју земљу у тешку позицију. Нисам ја глуп да не знам шта смо и где смо ми. Само морам некада да скинем неки самар са леђа свог народа и своје земље. Ту смо, не правимо никакав проблем.
Гледамо да снажимо економски и да растемо брже од других.
– Чувамо своја традиционална пријатељства, не одричемо их се, не стидимо се тога. Напротив. Али истовремено подижемо своју војску, подижемо своју снагу, и гледамо шта је то што се збива.
О питањима из Москве
– Добио сам из Москве питања директна, као од вас. Као што ме са Запада питају: „А шта си ти сад ишао на Раша Тудеј у њихов студио?“ И мој ће одговор да буде: „Зато што сам хтео.“ Дакле, хоћу само да вам кажем, Србија има своју политику, и ја сам срећан што људи у Кремљу много боље него неки други у Русији разумеју позицију Србије. И веома сам срећан због тога. И ми смо се некако тако разумели од почетка. И он је знао, ако сте слушали Медведева, говорио је неколико пута: „Шта год радили Вучићу, Вучић ће да издржи дуже и више од свих других, зато што га не познајете.“
Што би рекао Филип Грбић, „у стању да трпи као звер“.
– Ја зато никад се не заклињем, никад ништа не говорим на тај начин, али моја реч, за разлику од речи многих других, значи. Пет година нам ниједан кластер није отворен, а спремни смо за то. Е сад, немојте да ме држите за реч, ја нисам експерт за то, као Ана Брнабић и Данијел и Старовић и не знам ко, али да вам испричам како је то изгледало пре 5-6 месеци. Они су рекли: „Хајде, идемо сад, урадите ове 3-4 ствари“. Немам појма, нешто око РЕМ-а, нешто око бирачких спискова, и све смо ми то урадили. Као што сте видели јуче, сви су сагласни око бирачких спискова, и Европљани, и поклапање 98, не знам колико. И сад, све то по страни оставите, ја сам рекао: скупили су се сви, и сад велика акција, они пуни ентузијазма: „Отвориће нам кластер!“ Ево, може да вам каже Ана. И ја кажем пред свима: „Ај сад, лепо, седите, вас 30, 40, дошли код мене у председништво, ко ђаци се поређали, јел видите им осмех на лицу, сад ће Србија да напредује.“ И ја им кажем: „Ај лепо, немојте да сте деца.“
Како је испричао, рекао је тада „неће отворити ништа“.
– Неће нам отворити ништа. Наћи ће неку Холандију и Хрватску, или Шведску, или не знам ни ја кога. И погодио сам, веровали или не. Који ће да нађу, да измисле неки разлог, а сви остали ће као да их… да траже од њих да то свакако учине, да се боре за то, да нам по сваку цену отворе, да је крајњи тренутак, да мора… али ето, неће успети. Ја сам им то на овакав начин испричао.
Ана Брнабић га је после неколико месецима питала како је знао, на шта је одговорио да се води логиком гвоздених детерминизама.
– Србија мора да буде слабија, и тај баланс увек мора да буде негативан по њу, да буде лажни баланс, а да у ствари сви мали около буду снажнији од Србије, увек уваженији, увек богатији, увек успешнији него Србија. Омакло се некако да је Србија постала много успешнија, да је имала, ако хоћете, и доминантног лидера који је могао да гура ствари брже и озбиљније него неки други. Е, пошто се то тако дешавало, онда су они рекли: „Еј, па, време је да се то заустави“. Јер не може Србија да буде испред других. Јер како ћемо ми да објаснимо некоме да је Србија испред некога економски, а ово су НАТО чланице? Како ћете то да објасните? – рекао је и додао:
– Само размислите како би изгледало сутра: ми добијемо, на пример, 120 посланика, и они заједно са свима осталима, с ким год, направе већину, са Јовановићем, Дачићем, овим, оним, са свима. Хоће или не, да уопште не улазим у то, направе већину, 130 према 120. Реците ми, молим вас, какве се одлуке доносе у Скупштини, како се те одлуке доносе у Скупштини, ко их доноси, а нас је 120 и, као што видите, нису успели да нас разбију ни прошле године ни ове године. Једино код нас нема одлазака, има долазака и повратака. Одлазака нема. И тако, ми смо чврста структура која је била и 15, 16, 17 година у опозицији, и стрпели, издржали свакојаки терор и тако даље, и немамо никакав проблем са тим. И ја вас сад питам: еј, на шта би то личило? На шта би нам земља личила? На шта би та земља личила у којој би на такав начин морали да доносе одлуке. Само нека неко размисли о томе. Е, па таква је Србија потребна њима. Такву Србију хоће. Такву Србију ће да воле. Таква, слаба, онаква какву жели Аида Ђедовић, онакву какву жели Шаровић са 250, Наташа Кандић. Такву Србију они желе. Слабу, никакву, из разних разлога.
Упитао је због чега би Хрватска била срећна због успеха Србије.
– Само погледајте њихове акте, и погледајте о чему говоре, и погледајте ко су људи, па мора да се сакрију негде Пајтић и остали. Пре свега Пајтић и Лезовић, па ће да виде могу ли са шабачким крилом бивше странке, па као велико уједињење, и ето, да то постане главна опозициона снага у Србији ако изгубе изборе, да би могли да се консолидују за следећи избор, или ако добију изборе да преузму власт одмах. Дакле, то је цела прича, и свима је вама јасно о чему је реч. А шта мислите, зашто је Ненад Чанак с обе руке подржао студентску листу?
О Војводини
– Је л’ био припремљен нови Статут Војводине, па сам ја то прекинуо и нисам дозволио да буде донет ни 2012. и 2013. године? Лично сам у томе учествовао, јер за мене је Војводина део Србије као и сваки други део Србије. А они вам унапред кажу: „Ако нећеш да разговараш, преговараћеш о томе. “ И још вам не кажу: „Још Чанак је довољно паметан, много паметнији од овог.“ И Чанак не каже: „Пошто ће студенти сигурно да победе.“ Него каже: „Чак и ако победиш, Александре, мораћеш да преговараш.“ А која је то политика Срдановића, сем политике Динка Грухоњића? Нећу да причам о силеџијству, о свему другом. То су све људске карактеристике по страни, оставите сад причам о стратешкој политици. Они су од мене направили монструма. Ти за монструма не можеш да гласаш. И боље је да гласаш чак и за кога год хоћеш. Али нећу да гласам за монструма. Не заборавите, ту имате још ствари: људи који нису учествовали у успеху Србије, најтеже се мире са успехом Србије а да њиховог учешћа није било. Посебно они који за себе мисле да су много важни.
О обојеној револуцији
– Ја сам знао 7. децембра, дакле месец дана после пада настрешнице, шта је иза свега. А онда дође ми хиљаду људи који су се сви уплашили, и ја им сад кажем: „Ми ћемо да их победимо сад.“ То вам говорим 14 дана до избора, не причам вам 4 месеца па сад да неког храбрим. Рекао сам „ово је обојена револуција“, па су се спрдали. Дошли су ми онда блиски људи и рекли „хајде немој више да нас завитлаваш, ови хоће да сруше државу, хоће да нас побију све. Или ћемо да се бранимо, или им предај власт одмах, јер ово нема никаквог смисла“. И онда смо седели до касно у ноћ, смо разговарали, било нас је десетак. До касно у ноћ смо разговарали, и ми смо те ноћи донели одлуку: океј, идемо у борбу. И од тада смо кренули у борбу.
Сви су добро плаћени.
– Све ове вође њихове, из НГО-а, политичких, са из пленума, сви су плаћени. Сви. И то су добро и дебело плаћени. Добро и дебело плаћени. Много. Неки зборови су… један збор, велики збор је добио 1.580.000 евра. И то са 700-800 уплата. Да не можете да ухватите тачно шта ћете кад гоните људе за 1.000 евра које су уплаћивали. Одакле вама паре? Одакле вам паре за све? Одакле паре да плаћате мотоциклистима дневнице? Одакле паре да плаћате бициклистима дневнице? Одакле паре да плаћате шетачима дневнице? Ко то плаћа?
О изборима
– Победа за мене значи апсолутна већина. А што се тиче победе којом бих био задовољан, то је 50 плус, од важећих гласова. Што значи неких 130 до 140 мандата. Што се тзв. студентске листе тиче, очекујем 36 до 40 одсто гласова. То је много, кад су сви уједињени против једног. Где нема политике, где нема идеје, где нема програма, где има само ирационалне мржње.
На питање шта очекује да ће се десити 25. октобра, на дан избора, рекао је:
– Па биће разних трикова, хистерије, свега, и на крају биће све мирно и биће све у реду. Не плашим се немира. И ако их буде, биће брзо окончани. Најсрећнији бих био да не буде никакве и ничије интервенције. Али ви морате да разумете: њих се скупи 10 и 20, нас се скупи 10.000, па би они као да нападају. Полиција њих штити и чува све време. А онда они насрћу као на штитове и визире полицајаца и тако даље. Држава је консолидована, држава је озбиљна, важно је ко ће како да гласа. Мени је драго да они кажу да имају контролоре на сваком месту. Свуда имају. Видим да сарађују са Албанцима са југа Србије, да ће Албанци заједно са њима да покривају тај део. Ми смо веома срећни око свега тога, никакав проблем немамо – рекао је.
– Не занима њих Вучићев програм у југу Србије. Не занима их Видиковац на Каблару. Не занима их ништа од тога. Видите, Београд на води је данас најпосећенији и туристички најатрактивнији део нашег града. Они су тамо сваког дана. Никада вам то неће признати. Морате да разумете тај један психолошки аспект: неће вам признати успех, јер они нису били део тог успеха. Вредно је само оно у чему је псеудоелита учествовала. Баш их брига што је данас плата на Врачару 1.800 евра просечно, и на Старом граду. Они ће вам рећи: „Не, не, то смо ми зарадили.““ Па то сте зарађивали и пре 14 година, па вам је просечна плата тада била, баш у тим општинама, велика, негде око 560 евра. Кад је просечна била 329 на нивоу Србије. Е, сад, тих 560 до 1.800 неће баш бити да сте само ви нешто добро радили, биће да је нешто и држава, и онај ко је направио систем, много тога доброг радио. Никада вам то неће признати.
О напретку Србије
– Ја сам човек који је веома емотиван, али који је научио да емоције држи под контролом. Најглупљи су они који кажу: „Вучић је донео на пречац одлуку“— ја никад ниједну одлуку у животу нисам на пречац донео. Никада. Ниједну. Никада то нисте ни чули ни видели. Код мене нема ни избацивања из странака, нити промена председника, потпредседника док сте рекли „кекс“. Ништа се не ради под утицајем хајке, харанге, притиска или било чега. За све мора да постоји ред. Свако има више шанси, више прилика – рекао је и додао:
– Дакле, код мене су све ствари рационално постављене. Ја гледам резултате, поносан сам на резултате, многим стварима нисам задовољан, верујем да су могле боље да буду урађене. Али оно што смо урадили, ући ће у историју. Никада нико за 12 или 14 година, зависи да ли од периода премијера или укупно, дакле, није урадио за Србију као ми. Никада нико. И одмах да вам кажем: тешко да ће неко толико урадити. Ја ћу да вам одговорим зашто. Не зато што неће бити неко паметнији од мене. Биће. И образованији, и паметнији, могуће и марљивији. Није лако, могуће је. Дакле. Али нико са толико страсти и толико храбрости није доносио одлуке, и никада више неће, после свега што су урадили. Тако да, ми смо радили брже, снажније, јаче, успешније, обновили земљу, подигли земљу у сваком смислу: путеви, пруге, научно-технолошки паркови, вештачка интелигенција. Урадили здравствене центре, клиничко-болничке центре, који данас изгледају као спаце схуттле, буквално, у правом смислу те речи. Мене интересује како водиш екипу и да ли та екипа побеђује или не. Мене интересује резултат на семафору. Немој да ми причаш бајке. У бајке не верујем одавно. Знао сам све бајке напамет. И од Андерсенових бајки до Ла Фонтенових басни, и Езопових, све сам знао.