Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Луку, једног од првих проповедника хришћанства, савременика Исуса Христа и аутора једног од четири јеванђеља.
Празник Свети Лука у народу је познат као Лучиндан и честа је слава српских породица.
Верници га славе и као исцелитеља и заштитника лекара, фармацеута, болница и апотека.
Ако се Свети Лука слави у време поста или средом и петком обавезно се пости, а осталим случајевима, служи се мрсна храна.
У Србији се овог дана у руралним деловима земље, концима опасују торови да вукови не даве стоку, уз речи „Иде Лука, ево вука“ или „Свети Лука, снег до кука“, јер скоро наступа зима, када се вукови приближавају селима.
Црква Светог Луку сматра оснивачем хришћанског иконописа, пошто је живописао три иконе Пресвете Богородице и иконе Светих апостола Петра и Павла.
Родом је из Антиохије, а у младости је учио грчку филозофију, медицину и живопис.
Он је пратио апостола Павла на његовом другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима.
Након Павлове смрти, наставио је да шири јеванђеље широм данашње територије Италије, Далмације, Херцеговине, Црне Горе, Србије, Албаније, Македоније и других земаља.
Према предању, у 84. години у Теби су га ухватили идолопоклоници и убили.
Верује се да његове мошти имају исцелитељску моћ.
Мошти Светог Луке пренете су из Епира у Смедерево 12. јануара 1453. године.
Откупио их је деспот Ђурађ Бранковић од турског султана за 30.000 златних дуката и то се сматра најзначајнијим духовним догађајем у историји Смедерева.
Чуване су у Смедереву до пада града и одношења реликвије 20. јуна 1459. године.
СПЦ данас слави и Светог Петра Цетињског, који је 1782. постао митрополит и господар Црне Горе.
Иако је био кнез, живео је као монах у једној тескобној ћелији.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.
Извор: Танјуг