За Лучиндан се везују бројни обичаји, а посебно место заузимају правила припреме славског стола
Српска православна црква сутра, 31. октобра, обележава празник Светог апостола и јеванђелисте Луке, који је у народу познат као Лучиндан. Овај светитељ крсна је слава бројних српских породица, а уочи празника многи домаћини имају дилему да ли славска трпеза треба да буде посна или мрсна.
Одговор зависи од дана у недељи на који празник пада, као и од правила поста.
С обзиром на то да се Свети Лука ове године обележава у суботу, 31. октобра, када није прописан пост, домаћини могу да припреме мрсну славску трпезу. То значи да се на столу могу наћи месо, јаја, млечни производи и друга мрсна јела.
Ситуација би била другачија када би празник пао у среду или петак, који су у православној традицији уобичајени посни дани. Тада би се припремала посна храна, осим уколико црквени календар не предвиђа другачије.
Шта не сме да изостане са славске трпезе?
Иако се јеловник разликује од породице до породице, одређени елементи славе имају посебно место и не зависе од тога да ли је трпеза посна или мрсна.
Реч је о славском колачу, житу, свећи и вину, који представљају основне симболе обележавања крсне славе.
Славски колач се освећује у цркви или породичном дому, док жито, познато и као кољиво, симболизује веру у васкрсење и вечни живот. Славска свећа представља светлост Христове вере и један је од препознатљивих симбола породичног празника.
Када је реч о храни, на мрсној славској трпези често се служе домаћа супа или чорба, сарма, печење, различита предјела, салате и колачи.
Међутим, богатство славског стола није мерило поштовања светитеља. Суштина крсне славе није у количини припремљене хране, већ у молитви, заједништву и окупљању породице. Због тога раскошна гозба није обавеза, нити је неопходно припремати велики број јела.
Ко је био Свети Лука?
Свети апостол и јеванђелиста Лука заузима посебно место у хришћанској традицији. Био је један од четворице јеванђелиста, по занимању лекар, а познат је и као сарадник апостола Павла.
Његово име везује се за два значајна новозаветна списа – Јеванђеље по Луки и Дела апостолска.
У хришћанској традицији поштује се као заштитник лекара, фармацеута и уметника. Према црквеном предању, сматра се и једним од зачетника хришћанског иконописа, због чега га нарочито поштују иконописци и сликари.
Народна веровања везана за Лучиндан
За празник Светог Луке везују се и бројни народни обичаји, али и изреке које су наши преци користили како би наговестили каква их зима очекује.
Међу најпознатијима је „Свети Лука, снег до кука“, која одражава некадашње веровање да се са доласком овог празника приближавају хладни дани.
Позната је и изрека „Иде Лука, ето вука“, која се такође повезује са доласком зиме.
Ипак, ове изреке припадају народној традицији и не представљају поуздану временску прогнозу.
Без обзира на обичаје и начин припреме славског ручка, Лучиндан је за породице које славе Светог Луку пре свега дан посвећен вери, молитви и очувању породичне традиције.
Извор: нсуживо