Препричавају се разна искуства верника, а многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир.
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас празнују Светог Прохора Пчињског.
Ово је и манастирска слава једног од највећих манастира на југу Србије – Преподобног Прохора Пчињског.
Бурна историја манастира Свети Прохор Пчињски чува сећања на чуда која су се, према веровањима, дешавала пред моштима светитеља.
Према предању, болесни су оздрављали, несрећни налазили мир, а молитве жена које нису могле да имају децу биле су услишене и оне благословене породом.
Живот Светог Прохора Пчињског
Пустињак Прохор Пчињски живео је почетком 11. века.
Још као младић отишао је у испосништво, прво у нагорички крај, а затим је уточиште нашао на планини Козјак.
Легенде кажу да није видео људско биће више од 30 година, све до сусрета са будућим византијским царем Романом Четвртим Диогеном, који је ловио у козјачким шумама.
Следећи рањену срну, византијски племић је пуким случајем стигао до пећине монаха Прохора, а овај му је тада прорекао да ће постати цар.
Можда би и Диоген заборавио на овај случајни сусрет и пророчанство испосника из пећине да му се, када је заиста сео на царски трон, у сну није јавио Прохор и рекао му прекорно: „Ти си заборавио мене старца“.
Цар је тада отишао на Козјак и потражио пећину где су се срели.
Пронашао ју је тек после дуге потраге, а у њој и посмртне остатке старца који се упокојио.
Предања о чудима и настанку манастира
Према веровању, још тада су почела да се дешавају чуда.
Прво већ када је цар Диоген решио да подигне цркву у Старом Нагоричану.
Када су, међутим, покушали да однесу Прохорове мошти, оне су остале као приковане за земљу.
Монах Прохор ни мртав није желео да напусти пчињски крај.
Тако је од речног камена направљена мала црква и у њу је положено тело светитеља.
Више од 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу богомољу.
Свети Прохор Пчињски је, према црквеном предању, једини светитељ у Српској православној цркви чије мошти непрестано точе свето миро.
Многи верници долазе да се поклоне светитељу и виде ово чудо.
Препричавају се разна искуства верника, а многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир.
Према сведочењима верника, нестају бриге, главобоље и недоумице које разарају дух и тело.
Извор: snagajuga.rs