Прва регионална женска високогорска експедиција на врх виши од 8.000 метара под називом „Схе Гоес Фирст“, окончана је крајем септембра, без завршног успона на Манаслу, јер је због нестабилних временских прилика јесења сезона отказана и свако ко је у том тренутку кренуо на осми највиши врх на свету, вратио се кући.
Безбедност је, као и увек, на првом месту, а сада је планина имала другачији план за све који су се претходних месеци припремали за овај подвиг. Одлука да се одустане увек мора да дође у право време и тако је било и са учесницама пројекта „Схе Гоес Фирст“ пет високогорки из Србије, Црне Горе и Хрватске,Душицом Јовановић, Маријом Секуловић, Далиборком Милићевић, Маријом Зоговић и Антониом Виљац.
– Наша експедиција била је на добром путу, дошла је до 6.800 мнадморске висине када је стигла одлука о затварању сезоне. Отоме какви су их услови дочекали у хималајском масиву у Непалу и како их је ово искуство обликовало за следеће изазове на конференцији за медије говориле су планинарке и њихов ментор, први Србин који се попео на Монт Еверест, Драган Јаћимовић, уз председника Планинарског савеза Србије Ненада Лечића.
– Наше дивне даме су оствариле највиши могући резултат у датим околностима. Порука коју заједно шаљемо је битнија од испењане висине, а то је порука да одустајање у планинарству није неуспех, већ сигуран пут ка новим врховима. Иза нас је једна специфична високогорска сезона на Хималајима и на Каракоруму која опомиње и тера на размишљање о нашем утицају на природу и о последицама које утичу на све сфере живота, па и на спорт којим се ми планинари бавимо, истакао је председник планинарског савеза Србије Ненад Лечић.
Експедиција је кренула ис села Тилцхе које се налази на око 2.300 метара надморске висине.
– Трек до базног кампа Манаслуа обично прати лоше време јер се углавном креће још у периоду трајања монсуна. Наша група није била изузетак и током целог пута до базног кампа нас је пратила киша. Доласком у базни камп киша је прешла у снег, али падавине су биле малог обима и, иако прогноза није била идеална, није слутила на могућност отказивања експедиције. Из базног кампа који се налази на висини од 4.900 метара су кренуле наше ротације које смо успешно комплетирале и достигле максималну висину попету ове сезоне – 6.800 м. Уживале смо у сваком тренутку и биле смо физички и ментално спремне за завршни успон након кратког одмора у базном кампу. Очекивале смо тајфун, али не и да ће стићи у том обиму и тако кратком периоду, рекла је Душица Јовановић.
Непалска влада и ЕОА (Еxпедитион Операторс Ассоциатион оф Непал) су донели одлуку да услед екстремно неповољних временских прилика, неколико смртних случајева и лавина које су прекриле кампове и ужарију прекину даљи успон на планину и откажу експедицију за сва 422 пењача ове године.
– Било нам је тешко да прихватимо ту одлуку, али природа увек има последњу реч и на вишу силу се не може утицати. Веома смо захвалне на овој великој прилици и искуству које се не би остварило без наших партнера Банке Интеза, wиенербергера и Хенкела, као и нашег ментора Драгана Јаћимовића који нас је формално окупио око инспиративног „Схе Гоес Фирст“ пројекта. Поносне смо на успех који смо постигле и добру енергију која је владала до самог тренутка евакуације, упркос притисцима и објективним безбедносним ризицима, додала је Душица Јовановић.
„Схе Гоес Фирст“ је непроцењиво искуство чији је производ један јак тим и право пријатељство.
– Управо ова експедиција нас је навела да се охрабримо и да дефинитивно поставимо следећи циљ у 2027. години. План нам је да као женски тим из Србије и Црне Горе у пролеће кренемо на највиши врх света – Монт Еверест, поручила је Душица Јовановић.
Рина