Поводом Дана примирја у Првом светском рату, у Бачевцима су 11. новембра положени венци и одата почаст страдалим борцима и цивилним жртвама Великог рата. Обележавање је организовано код споменика ратницима и жртвама села Стрмова погинулим у ратовима од 1912. до 1918. године, у знак сећања на све који су своје животе дали за слободу српског народа.
Помен страдалима служио је свештеник Милорад Петровић, парох цркве Светог пророка Илије у Бачевцима, након чега су венац положили представници Општине Бајина Башта, одајући почаст невино пострадалима и храбрим прецима чија је жртва утемељила слободу коју данас живимо.
Избор Бачеваца за место овогодишњег обележавања има посебну историјску тежину. Од рачанских села, највећа страдања током Првог светског рата претрпело је Стрмово, које се нашло на удару већ током прве аустроугарске офанзиве 1914. године. Историјски подаци сведоче о трагичним размерама страдања овог краја. У борбеним редовима, од 1912. до 1918. године, погинуло је 155 војних обвезника, седморица су умрла у логорима за ратне заробљенике и интернирце, док су 33 цивила изгубила живот, углавном током првог непријатељског наступа 1914. године.
Августовски продор аустроугарских трупа кроз овај крај обележили су злочини над становништвом, убиства, пљачке и паљевине. Посебно потресна сведочанства говоре о страдању 27 мештана, који су убијени на свиреп начин, као и о судбини седамнаестогодишњег Драгомира Милутиновића, кога су аустроугарски војници узели за таоца и убили упркос покушају његове мајке да му новцем спасе живот.
Страдања нису престала ни завршетком ратних дејстава. Током 1915. и 1916. године многи мештани умрли су од тифуса, дизентерије и других болести, док је крај 1918. године донео нову трагедију – епидемију шпанске грознице. Према подацима из матичних књига Гвоздачке парохије, од 2. новембра до 3. децембра 1918. године умрло је чак 85 становника Стрмова, углавном људи у најбољој животној доби.
Са историјом овог краја и страдањима у Великом рату повезана је и прича о руској добровољној болничарки Дарји Александровној Коробкиној, која је дошла у Србију како би помагала рањеним српским војницима. Након рада у болници у Ваљеву, на сопствени захтев упућена је на прву линију фронта, на подручје Дрине, где је несебично неговала рањенике. Живот је изгубила 2. октобра 1914. године на Гучеву, док је пружала помоћ рањеном српском војнику. У знак сећања на њену хуманост, храброст и пожртвованост, у Бачевцима је 2016. године, на згради старе школе, откривена спомен-плоча, као трајно сведочанство о солидарности и пријатељству руског и српског народа у најтежим тренуцима наше историје.
У оквиру обележавања Дана примирја, у организацији Установе „Култура” и Народне библиотеке „Милош Требињац”, уприличен је и пригодан културно-уметнички програм. Народна библиотека је дан уочи празника организовала предавање за децу посвећено Великом рату и радионицу осликавања обележивача за књиге (букмаркера) са мотивом Наталијине рамонде, симбола сећања на страдање и васкрс српске државе. На сам Дан примирја, у биоскопу „Влаја”, изведена је монодрама „Окамењени”, посвећена вечности српских јунака, у којој је на сцени наступио Алекса Радојловић.
Обележавање Дана примирја у Бачевцима било је прилика да се још једном ода почаст свима који су своје животе положили за слободу, али и да се сачува успомена на њихову жртву. Сећање на страдале обавезује нас да прошлост не заборавимо, а мир и слободу чувамо као највеће вредности.
Општина Бајина Башта