Бајина Башта – Вест да медведи у зоолошком врту на Сретење нису видели своју сенку обрадовала је многе, јер то наговештава брзи крај зиме и скори почетак пролећа. Међутим, ако се било шта питају мечке на планини Тари која је њихово највеће приордно станиште у Србији, онда зиме није ни било. Због необично високих температура и недостатка снега већина њих није ни падала у хибернацију, али ипак кретање им је било смањено, преноси РИНА.
– Они су скоро читаву зиму били активни. Имају мало хране и воде стога се слабије крећу како би сачували енергију. Колега који је сада у пензији често је говорио да медвед има само две бриге у животу – како нахранити своје велико тело и како касније то великотело сакрити. Иако нису били у зимском сну у потрази за храном медведи се нису спуштали у насељена места, нити правили већу штету, изјавио је за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.
Према доступним информацијама на Тари има око 60 јединки мрког медведа, а поједини су маркирани како би се пратили начин њиховог живота, исхране и миграције.
– Тешко је презицно утврдити њихову бројност јер снимци које имамо са хранилишта су махом ноћни, а медведи немају шару на леђима, попут на пример ракуна, тако да не знате да ли се ради о истој или различитој јединики. Оно што утиче на бројност мрких медведа на Тари свакако су огромна нетакнута шумска пространства и скривени кањонски предели где могу да живе неометано од стране човека – рекао је Бранко Безаревић из НП Тара.
Моноторинг мрких медведа на Тари у већем обиму одвија се од 2013. године и тренутно је постављено 17 камера, а на основу тих снимака запослени у Националном парку добили су преко потребне податке о њиховим навикама и начину живота на планини. Маркирано је више од 10 јединки, а неки од њих носе имена Александар, Милица, Ђуро…
На Тари постоје три активна хранилишта на које се медведима и другим дивљим врстама износе кукуруз и остаци угинулих дивљих животиња. Ове зиме нису примећени трагови медведа у снегу па се претпоставља да је већина њих ипак у зимском сну, а да су будни добро скривени.
Ипак, ако вас пут наведе на једну од најлепших српских планина, водите рачуна на табле упозорења и пратите путоказе јер вам у супротном у сусрет можда може дошетати – мрки медвед.
Фото: ГЗС
