Србија има добре резултате у надзору болничких инфекција и рационалној употреби антибиотика. То је показала Пета национална студија која је спроведена у 67 болница, и у коју је укључено близу 14.000 пацијената. А због вишегодишње кампање о рационалној употреби антибиотика, њихову употребу смањили смо за трећину. И даље су циљеви – нула инфекција у болничким условима, и употреба правих антибиотика у право време.
Иако је 2018. забележен пад употребе антибиотика, долазак ковида и пандемије довело је поново до повећања преписивања антибиотика.
„У примарној здравственој заштити смо успели да сведемо потрошњу на један нормалан ниво – задње две године се креће око 12 дневно дефинисаних доза на 1.000 пацијената. То спада у ниже вредности у односу на европски просек који износи 17 доза на 1.000 пацијената“, наводи Милица Бајчетић.
Према њеним речима, сада је проблем код типа лекова који се користе јер је важно да највећи удео коришћених антибиотика буду пеницилини, а мање широкоспектарни који управо лоше утичу на микробиоту и могу да изазову низ нежељених ефеката.
„Нажалост, ситуација је у читавом свету лоша када је у питању антимикробна резистенција. Све више бактерија које постају панрезистентне, односно отпорне на све антибиотике. Наше процене за регион Балкана, уколико не смањимо коришћење антибиотика, показују да ће се смртност повећати на 10 милиона до 2050. године, а удвостручити на територији Србије“, истиче Милица Бајчетић.
Извор: РТС