Високе температуре представљају озбиљно оптерећење за организам, а како би се спречиле компликације, потребно је појачати хидратацију, прилагодити исхрану и променити свакодневне навике, поручују стручњаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.
Поводом топлотног таласа који је захватио Србију, објављене су препоруке о расхлађивању дома, уносу течности, правилној исхрани и понашању на отвореном.
Одржавајте дом расхлађеним
Препорука је да температура у стану или кући током дана буде испод 32 степена, а ноћу испод 24 степена. Прозоре треба отварати током ноћи и раних јутарњих сати, док их током најтоплијег дела дана треба затворити и спустити ролетне.
Стручњаци саветују искључивање електричних уређаја који нису неопходни и избегавање припреме хране када су температуре највише.
Када користите клима-уређај, разлика између спољне и унутрашње температуре не би требало да буде већа од седам до десет степени. Уколико немате климу, влажни чаршави на прозорима могу помоћи у расхлађивању простора.
Посебна пажња препоручује се за децу млађу од две године, особе старије од 60 година и хроничне болеснике.
Правилна хидратација је кључна
Здраве одрасле особе током лета требало би да унесу између осам и десет чаша воде дневно, уз додатни унос током физичке активности.
Старијим особама саветује се да пију воду редовно, чак и када не осећају жеђ, јер се са годинама смањује способност организма да препозна потребу за течношћу.
Алкохол, енергетска пића, велике количине кафе и газирани напици нису препоручљиви јер додатно подстичу губитак течности.
Лагана храна током врелих дана
Током топлотног таласа треба избегавати тешку, масну и јако зачињену храну. Препоручују се мањи и чешћи оброци, доста воћа и поврћа, као и супе, чорбе и друга течна јела богата минералима и електролитима.
Месо би требало припремати кувањем, динстањем или на роштиљу, а посебну пажњу треба обратити на рок трајања намирница због бржег кварења на високим температурама.
Избегавајте сунце од 10 до 17 часова
Боравак на отвореном у најтоплијем делу дана треба свести на минимум. Уколико је излазак неопходан, препоручује се лагана одећа светлих боја, заштита главе, наочаре за сунце и креме са заштитним фактором.
Физичке активности и тренинге најбоље је обављати у раним јутарњим сатима, између четири и седам часова.
Посебна упозорења за ризичне групе
Старије особе, срчани болесници и дијабетичари спадају у најугроженије категорије током екстремних врућина.
Пацијентима са хроничним болестима саветује се редовна контрола терапије, чешће мерење притиска и нивоа шећера у крви, као и правилно чување лекова на температурама испод 25 степени.
Стручњаци апелују и на грађане да током врелих дана редовно проверавају чланове породице, пријатеље и комшије који живе сами или припадају ризичним групама.
Извор: 24седам