Србија спада у ризичне земље за куповину половних аутомобила. Стручњак за аутомобиле са сајта Половни аутомобили Петар Величковић каже за „Време” да проблем „враћања бројчаника уназад“ није решен у читавој Европи и саветује како да се прозре манипулација бројача километара
У Србији сваки 25. половњак има фалсификовану километражу. Купци возила увезених у Србију изложени су највећем ризику од куповине аутомобила са фалсификованом километражом или скривеним оштећењима.
Сваки 25. ауто на нашим путевима, што је 4,1 одсто, има фалсификовану километражу, са просечним „враћањем бројчаника уназад“ од 80.405 километара, показује истраживање компаније царВертицал спроведено између октобра 2023. и септембра 2024. године.
Иако је стопа аутомобила са штелованом километражом пала са 5,3 одсто прошле године, просечна штелована километража се повећала. Овај проблем доприноси паду Србије на индексу транспарентности ове компаније, па се тако налази на 19. од 25 места на листи на којој се налазе ризичне земље за куповину аутомобила.
Србија најризичнија
Купци возила увезених у Србију изложени су највећем ризику од куповине аутомобила са фалсификованом километражом или скривеним оштећењима.
Према Матасу Бузелису, стручњаку за аутомобиле и главном и одговорном за комуникацију у царВертицалу, возила из међународне трговине чак су четири пута подложнија преварама са враћањем километраже, пише Нова економија.
Величковић каже за „Време” да је враћање километраже проблем који се није до краја решио ни на нивоу Европске уније, не само у Србији.
„Подсећања ради, Еворпски парламент је још 2017. донео уредбу која је требало да буде почетак системске борбе са овим проблемом. Ипак, остао је недефинисан систем контроле, тако да се преварама није до краја стало на пут. Немачка, рецимо, према неким проценама, годишње изгуби око шест милијарди евра због овог проблема, иако се враћање километраже сматра кривичним делом за које је у овој земљи запрећена казна затвора од годину дана”, каже Величковић.
Додаје и да је ово важно зато што постоје случајеви да је километража на возилу враћена и пре него што је аутомобил увезен у земљу.
„Данас се километража враћа софтверски и веома је тешко потенцијалном купцу да препозна да ли је било махинација или не. Новији аутомобили имају неколико рачунара, односно модула у којима се бележи број пређених километара”, објашњава Величковић.
Осим инструмент табле, ови подаци се могу пронаћи на модулу који контролише кочење, (популарни АБС систем), затим на моторном рачунару, или оном који контролише ваздушне јастуке.
Како се заштити од преваре?
Саговорник „Времена” каже и да постоје начини да купац открије да ли је било манипулација са бројачем километара.
„Први је да се возило одвезе у сервис, где сервисери преко дијагностичких уређаја могу да провере да ли су преваранти ускладили километражу на свим модулима. Јер, може се десити да на одометру стоји један податак, а да на неком од других модула стоји друга цифра… Такође, за неке моделе у овлашћеним сервисима се могу пронаћи подаци о извршеним сервисима, макар док је возило било у гарантном року”, каже Величковић.
Један од савета је да се провери сва документација до које је могуће доћи пре куповине, попут рачуна за сервиса, сервисне документације, чак и рачуна за гориво, уколико је можда постојала службена картица, могуће је да је уношена километража приликом точења. Треба И добро бацити поглед на возило.
Рецимо, уколико су педале исхабане или управљач, а на километар сату стоји мала километража, то може бити ‘црвена заставица’, односно индикатор да је било манипулација и у тим случајевима није згорег урадити додатну проверу. И наравно, ту су апликације и софтвери преко којих се, најчешће укуцавањем ВИН ознаке, односно броја шасије, може проверити историја возила, да ли је аутомобил претрпео штету и оригинална километража”, каже Великичкович.
Има и „чистих” аутомобиле у понуди
Наш саговорник објашњава да постоје начини да се купци заштите, а чињеница је, додаје, да у нашој земљи заиста има много половних аутомобила са апсолутно „чистим“ подацима, од километраже, преко сервисне историје и да се за све то од продавца добија и писана гаранција.
Подаци које је царВертицал представио указују да је чак 77,6 одсто свих половних аутомобила у Србији увезено из других земаља, што је знатно изнад европског просека.
И Величковић потврђује да је понуда половних аутомобила у Србији је на сасвим задовољавајућем нивоу.
„На нашем сајту тренутно је оглашено више од 66.000 путничких аутомобила. Занимљиво је да је приметан благи раст продаје половњака у првих девет месеци у односу на прошлу годину. Конкретно, од почетка године до краја септембра први пут је регистровано 98.177 половњака из увоза, док је у истом периоду 2023. продато 97.234”, каже он.
Претходних неколико година имали смо константан пад продаје половњака.
Што се тиче неких општих интересовања, купци су, каже, најчшешће окренути аутомобилима са дизел моторима, углавном немачких произвођача, а највише аутомобила који су стигли ове године из увоза произведени су између 2008. и 2012. године.
Просечна старост купљених возила у Србији износи 9,3 године, што представља релативно млад возни парк у поређењу са другим источноевропским земљама, али и даље постоје проблеми са транспарентношћу.
Извор: Време