Међународна заједница све више пажње придаје великој зависности од руског ђубрива, које је, међутим, прошле године рекордно поскупело, што представља велики притисак на производњу хране, а тиме и на цене ове године.
Европа не зависи само од руског гаса, већ и од ђубрива. Русија је највећи светски извозник ђубрива, укључујући амонијак, сировину за азотна ђубрива, затим храњиве материје попут фосфора и калијума. Промене у њиховом извозу и ценама имају утицаја на цео свет, преноси СЕЕбиз позивајући се на Радио-телевизију Словеније.
Цене ђубрива расту последње две године, а након избијања рата Москва је усвојила извозне квоте ђубрива које је продужила до маја ове године. Сада мање извози у Европу, а више у земље попут Индије, Турске и Вијетнама.
Будући да су цене природног гаса, неопходног за производњу ђубрива, нагло порасле, многе фабрике широм Европе обуставиле су производњу, што додатно учвршћује монополистичку улогу Русије.
Москва је у првих десет месеци прошле године повећала приходе од извоза за 70 одсто, на 16 милијарди долара, показују подаци Организације за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација (УН).
Руска храна и ђубрива су, иначе, изузети из западних санкција против Москве, како би се осигурала прехрамбена сигурност у свету. Како је изјавио главни секретар УН Антонио Гутереш (Антонио Гутеррес), цене ђубрива досегле су 250 процената свог нивоа пре пандемије корона вируса.
Украјински пољопривредници такође имају високе улазне трошкове. Према речима аналитичарке Агенције за пољопривреду и храну Монике Тотх (Моника Тотх) забринути су због могућности куповине квалитетног сјемена и ђубрива за нову жетву, због чега ће се оне вероватно смањити у наредној сезони.
Све више је у првом плану питање да ли су дани јефтине хране прошли, али је извесно да се и храна може користити као оружје.
Бизнис
