Српска православна црква данас слави Свету великомученицу Екатерину Александријску. Овај празник, уписан у црквени календар подебљаним словом, посвећен је ранохришћанској мученици и светитељки.
Рођена је у Александрији 287. године као ћерка цара Консте, по чијој смрти је живела са мајком у Александрији. Мајка је била потајно хришћанка која је преко свог духовног оца и Екатерину привела вери.
У једној визији Исус Христос јој је даровао прстен, што је она протумачила као знак да свој живот треба да посвети Богу.
Била је врло образована и веома добро је познавала грчку филозофију, медицину, реторику и логику, а била је и прилично лепа.
Расправа са педесет мудраца
Када је цар Максенције приносио жртве идолима, наређивао је и другима да то чине. Света Екатерина стаде пред њега и изобличи његову поклоничку заблуду. Он је онда позвао 50 мудраца и организовао расправу у којој би они са њом расправљали о вери. У тој расправи Екатерина је однела победу, а цар је као казну наредио да се свих 50 мудраца спале. Пред смрт, на Екатеринину молбу, мудраци су примили хришћанство и исповедили се.
Када је мученица била у тамници, привела је у веру царског војводуПорфирија са 200 војника и саму царицу и сви они пострадаше за Христа. При њеном мучењу, јавио јој се анђео и зауставио и изломио точак на ком је била мучена, а онда јој се јавио и сам Исус и утешио је.
Свата Екатерина је била ухваћена, мучена и погубљена у својој 18. години, 24. новембра 305. године. При погубљењу, из њеног тела потекло је млеко уместо крви. Њене мошти чувају се на Синају.
