Ваведење пресвете Богородице велики је празник којим се прославља догађај у коме је Дева Марија постала прва заветована девица у историји хришћанства.
По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова.
Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, писани трагови потичу из 8. века. Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
Богородица се сматра заштитницом жена породиља. И сточари је славе како би им зашитила стоку од звери.
Понегде, верује се, лепо време на Ваведење најављује добру летину.
Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година биле би блага и топла.
